Легендарни „Стренглерси“ на „Бир фесту“ 16. августа

Познати британски састав потекао је из прве генерације панка и једини је из тог музичког нараштаја која је успео да у својој дугој каријери има чак 23 хит песме међу Tоп 40 синглова у Великој Британији. Огромна популарност „Стренглерса“ делом је последица успешних промена кроз које су пролазили, ка звуку који је од агресивног „новоталасног“, прешао ка софистицираном поп-року.

„Стрeнглерси“ су свакако најпознатији захваљући непролазном хиту Golden Brown, из каснијег дела каријере, који се и даље појављује у популарним филмовима, па чак и ТВ шпицама.

Група је основана 1974. године у Гилдфорду, где су током две године упорно тражили свој звук свирајући по свим пабовима који су хтели да их приме. Звук и групу уобличили су као убитачну комбинацију – режећег баса Жан Жака Бaрнела, бескомпромисно заједљивог вокала Хјуа Корнвола, возећих клавијатура Дејва Гринфилда, те увек поузданог бубњара Џета Блека у позадини свега.

Иако се њихова прва три албума Rattus Norvegicus, No More Heroes и Black and White сматрају класичним плочама „новоталасног“ доба, занимљиво је да су објављена у размаку од свега 13 месеци, доносећи са собом на топ-листе прегршт тема о којима се до тада није превише певало, свакако не уличним сленгом којим су се обилато служили. Од политичких коментара, до запажања о мушко-женским односима, појава „Стренглерса“ никог није оставила равнодушним.

Успех је био тренутан и група је годинама бележила хитове са свих албума које је објавила. Кад су „Стренглерси“, почетком осамдесетих година, направили заокрет ка софистицираном поп звуку, на албумима La Folie, Feline и Aural Sculpture, и то су урадили на себи својствени начин, одушевљени углавном темама чисте љубави, те увођењем рафиниране стилизације у аранжмане песама.

Тако су доспели на листе широм Европе, САД и Аустралије, одржавајући интерес за свој рад до почетка деведесетих, кад их је оригинални фронтман Хју Корнвол напустио. Од тад су наступали у допуњеном саставу, у коме је осим три оснивача, последњих десет година, дужност певача преузео убедљиви Баз Варн.

Упркос променама у саставу, који су уследили током година, концерти ове групе и даље се сматрају врхунским искуством, како је то одувек и било. Феномен популарности која траје све до данас, заснива се на њиховој појави наизглед опасних, али ипак пријатељских отпадника из комшилука.

Током времена су показали своје нежније лице, направивши неке од лепших поп-рок песама осамдесетих, али њихова порука увек је иста – бунтовничка. Увек у црним кожним јакнама и без длаке на језику, они су остали део модерне дефиниције британског рокенрола све до данашњих дана, и зато им се увек радо враћамо.

Исте вечери, у четвртак 16. августа пре изласка гостију из Британије на сцену, концерт ће одржати доктор Неле Карајлић.