Петоминутне овације за Ива Погорелића

Много је оних који су чекали испред Коларца у нади да неко има карту вишка, јер су све улазнице за оба концерта Иве Погорелића одавно распродате, а судећи по рекацијама публике која је до последњег места испунила дворану Коларчеве задужбине, Погорелић је и вечерас испунио висока очекивања.

Док су посетиоци ужурбано улазили у салу, Погорелић је седео за клавиром у мраку, спортски обучен са капом на глави.

Многи га вероватно нису ни препознали, осим оних који су седели тик до њега, на сцени, јер вечерас столице су биле постављене и на бини са три стране клавира „стејнвеј“, који је Погорелић лично изабрао за Коларчеву задужбину у новембру у Хамбургу.

Мало пре почетка концерта славни пијаниста се повукао са сцене и светла су упаљена на бини да би се убрзо вратио у смокингу. Елегантан и суздржан, дочекан је громогласним аплаузом.

За почетак је одабрао Моцартову Фантазију у Ц молу, да би затим уследила Бетовенова Соната оп. 57 бр.23 у Ф молу (Апасионата).

Погорелић више од четири деценије важи за једну од најинтригантнијих фигура у свету класичне музике, хваљен због запањујуће технике, огромног интелектуалног ангажмана током наступа и оригиналности својих интерпретација.

„Геније који свира као да је 200 година испред свог времена“, како су његову виртуозност описали критичари, одушевио је вечерас по многима врло захтевну београдску публику којој се вратио после скоро три деценије.

Светла у сали су све време била упаљена, а Погорелић је са великим надахнућем у другом делу концерта извео Валсе триесте, Јана Сибелијуса, и Рахмањинову Сонату оп. 36 бр.2 у Б молу.

Подстакнут френетичним аплаузом, славни пијаниста се два пута враћао на бис свирајући дела Рахмањинова и Шопена, а затим су уследиле петоминутне овације.

Више пута пре концерта посетиоци су замољени да не фотографишу и не снимају током наступа, али је зато Погорелић дуго након концерта остао у холу Коларчеве задужбине где се фотографисао са публиком и делио аутограме.