Тодоровићеви наступи у Србији су права драгоценост

Познати уметник је каријеру најпре остварио у иностранству, да би га онда „открили“ Хрвати, а овде смо га могли чути протеклог викенда, где је отворио фестивал „Бољшој“ наступом који је одушевио госте и учеснике фестивала.

Тодоровић објашњава да су околности биле такве да више од 20 година није имао могућност да се врати у Србију, али да је делом разочаран што га нико одавде није пратио на почетку каријере.

„Кад направите каријеру која није мала, која је значајна, онда имате ипак неку меланхолију, да је ипак неко требало одавде то да прати, иако се то догађало изван наших граница. Не мислим на јавност, на публику, већ на стручну јавност, на управнике опере, неке људе који воде културу, и да кажу хајде да пробамо тог човека“, рекао је Тодоровић за Танјуг.

Неким пуким случајем, додаје, открили су га Хрвати и позвали у госте након чега су уследили гала концерти у Хрватском народном позоришту, а затим и отварање Дубровачких летњих игара.

Истиче да је то можда била и срећна околност јер је студирао у Бечу где га је упознао чувени диригент Вјекослав Шутеј и позвао га у госте, пратио његов развој, кроз студије и касније његове прве ангажмане.

„Можда је и моја грешка била што нисам сам то обелоданио, него сам мислио да то треба да открију други, али ето те су околности биле да дуго нисам био овде“, враћа се на причу о почетку каријере и додаје да је тим путем ишао свесно, јер је знао да само студирањем у иностранству може касније да има каријеру каква је ова сада.

Мајсторска радионица на Мокрој Гори је била прилика да се помогне младим људима, да им се пренесе знање и искуство, наводи Тодоровић.

Листа звезда с којима је наступао заиста је импресивна – Монсерат Кабаље, Едита Груберова, Сондра Радвановски, Дžун Андерсон, Елена Гаранча, Соња Ганаси, Веселина Касарова, Ренато Брусон, диригенти Марко Армилиато, Марчело Виоти, Даниеле Гати, Фабио Луизи.

У Београду ћемо га навероватније слушати крајем јануара наредне године, када би требало да наступи у опери Мадленијанум, а на питање постоји ли улога за којом чезне одговара – „више не“.

Његов спинто тенор одређује му улоге између драмских и лирских – улогу Отела добио је пре две године, али ју је одбио, међутим, премијера га очекује у наредној сезони.

„Критичарка ми је синоћ рекла да што сам старији, да ми је и глас лепши. То се чека, пре тога имате друге велике улоге. Имате Mоћ судбине, Манон Леско, Пучинија и онда након свега тога и тело и време и искуство сазре и можете онда допустити себи да тако нешто и прихватите“, рекао је Тодоровић за Радио-телевизију Србије.

Недавно је дебитовао у Ошосоновој, ретко виђеној опери Краљ Артур у париској „Бастиљи“, пред француском публиком за коју кажу да је посебно осетљива на извођења националних опера.

„Овације су биле огромне, то је било нешто изванредно, један каст са Софи Хенсон, а Филип Зардон је био диригент. Не знам ни сам колико је било светских новинара који су желели да испрате то дело које се тако ретко изводи“, објаснио је Тодоровић.

Зорана Тодоровића ретко имамо прилику да чујемо у Србији, његово гостовање на недавно одржаном фестивалу „Бољшој“ је права драгоценост.