Лавина рокенрола, попа и соула из Мемфиса стигла у Београд

Људи су овде толико високи да сваки пут када желим да се погледам у огледало морам да се попнем на прсте, објаснила је Ејми Лавир, нагласивши да зна о чему прича, пошто јој је концерт у Дому омладине 14. наступ пред српском публиком.

Ејми Лавир не само да пева, већ и свира контрабас. У својој биографији има довољно материјала за приче које претвара у песме: са 15 година је побегла од куће, предводила је панк бенд „Ласт минит“, била је туристички водич кроз студио „Сан“ у Мемфису, одакле су ка слави кренули Елвис Присли, Џони Кеш, Џери Ли Луис, Рој Орбисон и Карл Перкинс, глумила је рок легенду Ванду Џексон у филму Ход по ивици.

Уз пратњу гитаристе и супруга Вила Секстона, Ејми Лавир је, уз помоћ Нил Јангове песме The Losing End и сопствене бриљантне песме Rabbit, представила београдској публици мешавину кантрија, танга, блуза и џеза и приче о смртоносној страсти, бекству од куће, емотивном слому и Мемфису – „америчкој престоници убистава“.

Свестрана уметница саопштила је да пише песму о српским псима луталицама, одмах затим се, свирајући даире, придружила Џеку Обливијану.

„Комшије смо у Мемфису, али сада први пут свирамо заједно“, рекла је Ејми Лавир, док су 49-годишњи Обливијан и „Шикс“, уз тинејџерску енергију и ентузијазам, 80 минута „затрпавали“ Клуб Дома омладине лавином рокенрола, попа и соула.

Потврили су теорију да је сваком рокенрол бенду потребан саксофониста. „Ако је спреман и да пева, свира на коленима, игра и све време наздравља публици – тим боље“, каже бубњар и певач „Шикса“ Грем Винчестер додајући да бубњарски соло не мора да увек изазове бекство публике из сале.

„Драго ми је да сам у земљи која поштује бубњеве“, закључио Винчестер.