Имају осам, девет деценија у џепу, а духом су тинејџери

Тешко живе, примања су им мала, нису најздравији, неки су и остали сами, али их то не спречава да певају!

Тринаесторо пензионера који бораве у геронтолошком центру Бежанијска коса постали су хорски певачи у пензији. Нико од њих се раније није професионално бавио музиком. Хором руководи 85-годишњи Живко, који је у такође пензији постао диригент.

На питање да ли га слушају Живко Васић одговара у шаљивом тону: „Као ђаци прваци“.

Хармонику свира пензионер Жељко, који је скоро слеп.

„Ја сам овде мајстор за забаву! Кад би они знали какво је треће доба, многи би се удружили, ови млади не знају, а старији нека дођу и нек науче“, истиче Жељо Поцрнић, хармоникаш.

Сви су у осмој, деветој, а неки и десетој деценији. Најстарији члан хора има 96 година.

„Дошао сам у 93. години овде, каква песма и какви бакрачи! А сад? Сад имам све песме као и остали, и запамтим доста и напамет! Има бар једно десетак које знам потпуно напамет“, поносно каже Милан Ковачић.

Осим за вежбање меморије, певање у хору чини и да време у дому брже прође.

„Знате шта, нама је дивно, али време ипак скоро пролази. Ове активности нама толико добро чине да не приметимо да је дан прошао“, наводи Сабиха Туфегџић.

„Мени се некад чини као да сам запослена, имамо неку пробу, по цео дан, па кад ме зову пријатељице кажу где си ти, нема те, као да си запослена“, објашњава Душица Стојановић.

Пензионери су певали и свирали на прослави рођендана Уличне галерије, у Безистану, у Београду. Певали су без треме, за публику која је годиште њихових унука.

И добили велики, заслужени аплауз.