Преминуо Мерл Хагард, икона кантри музике

Вест о смрти музичара који је у својим песмама опевао тешко одрастање и тежак живот, али и емотивност због које постао омиљен пренели су амерички електронски медији, а потврдила је агенција Асосиејтед прес.

Хагардов менаџер Френк Мал рекао је АП-у да је Хагард умро од упале плућа, са којом се месецима борио. Музичар је имао заказане бројне концерте, али га је упала оба плућна крила натерала да откаже неколико концерата ове године.

Хагард је превазишао сиромаштво и затвор и прославио се својим песмама о одметницима, аутсајдерима, али и истрајном патриотизму, опеваном у хитовима "Okie From Muskogee" или "Sing Me Back Home".

Овај врхунски гитариста, виолиниста, композитор и певач, члан Куће славних кантри музике, снимао је музику и свој баритон дуже од четири деценије и објавио је десетине албума и синглова који су стизали до врхова топ листа.

Хагард и још једна калифорнијска кантри легенда, Бак Овенс, основали су шездесетих година чувени звечећи „Бејкерсфилд звук“, који је био у суштој супротности са углађеним звуком обогаћеним гудачима који је био популаран у Нешвилу.

Хагард се издигао из бучне калифорнијске кантри сцене. Прво је снимао за локалног издавача „Тали“, а онда је потписао за „Кепитол“.

Током каријере је постао једна од највећих и најпопуларнијих фигура у овом жанру музике, пошто је произвео 38 песама које су се пеле на прва места топ листа.

Деценијама је наступао са пратећим бендом „Стрејнџерс“ (Strangers). Међу највеће хитове му спадају контроверзна Okie From Muskogee, песма која је често алтернативно тумачена као реакционарска химна доброћудног човека из срца земље у постниксоновској ери, као и популарне и често обрађиване баладе као што су Today I Started Loving You Again, If We Make It Through December или Hungry Eyes.

Његове песме бржег темпа, као што су The Bottle Let Me Down, I Think I'll Just Stay Here and Drink и Working Man Blues допринеле су стварању прототипа кантри хонки-тонк хитова из шездесетих или седамдесетих.

Он је у интервјуу за „Варајети“ из 1999. године описао свој пут од локалне сензације до националне и међународне звезде снимајући за „Кепитол“.

„Имали смо ту малу етикету у Бејкерсфилду, са којом смо прилично добро пролазили. Негде 1964, тако ми се чини, продали смо више од 40.000 плоча из нашег стана, у време пре интервеба и свих тих ср*ња. Тада нас је позвао 'Кепитол' и рекао 'Зар не мислите да је дошло време да вам помогнемо?'“, говорио је Хагард.

„Кепитол је тада био разочаран у све осим 'Битлса'. Ништа на свету се није продавало сем 'Битлса'. Сваки кантри музичар у целом је*еном свету је управо добио отказ. И онда се баш десило да сам током целе те стварно чудне 'битлманије' забележио проклети хит“, oписао је Хагард тренутак у коме је постао звезда.

Иако је музички постао један од најзначајних фигура у кантри музици и америчкој музици, у приватном животу је ређао невоље.

У своје две аутобиографије писао је о многим браковима и разводима, као и о борби са зависношћу од алкохола и дроге, који су трајали и до деведесетих година, када је због здравствених и финансијских проблема морао да иде на рехабилитиацију, а Национална пореска служба (ИРС) му је одузела власништво над бројним песмама које је написао.

Од 1965. до 1974. добио је 11 награда Академије за кантри музику, као и четири главне награде Асоцијације кантри музике. Осим тога, освојио је два Гремија, као и место у Кући славних Гремија. У Кућу славних кантрија примљен је 1994. године.

Своју стратегију за преживљавање тешкоћа кратко је сажео у интервјуу за „Варајети“ 1999. године. „Мислим да ћу увек снимати музику, због чињенице да пишем песме“, кратко је рекао Хагард.