Од поезије до приповедака – Дејану Алексићу Андрићева награда за прву збирку прича

У Задужбини Иве Андрића, данас је уручена педесета Андрићева награда за најбољу збирку приповедака Дејану Алексићу за књигу „Хомункулус и друге приче о самоћи“.

„Хомункулус“, у преводу са латинског „човечуљак", у наслову збирке, својеврсна је метафора и даје тон свакој од осам прича о самоћи.

Означава унутрашње светове јунака различитог узраста, пола и друштвеног статуса, и начин на који они доживљавају сопствену егзистенцију.

Одлике Алексићевог приповедања су, по мишљењу Жирија, лирска истанчаност, психолошка изнијансираност, сувереност реченице, пријемчивост за детаљ, и посебна осетљивост за период детињства.

„Књежевна награда и признања припадају оној лепшој страни јавног књижевног живота, нарочито ако долазе под овако значајним именом, једним од најаутентичнијих гласова и наше, и светске приповедне прозе. Андрићева награда носи посебну тежину самим тим што, у мом случају, долази неком коме приповедна књижевност није матични простор књижевнога стваралачкога глашења. Ја сам првенствено песник и аутор књижевности за децу, а књига Хомункулус и друге приче о самоћи је заправо моја прва књига у овој врсти књижевног регистра“, наглашава лауреат Андрићеве награде, Дејан Алексић.

Према тестаментарној вољи Иве Андрића, од 1976. године Задужбина додељује награду за најбољу приповетку, циклус, односно збирку приповедака објављену на српском језику претходне године.