Шекспир фест ове године доноси шест премијера у сопственој продукцији

После античких трагедија, југословенских писаца, Киш феста, Хандке феста, Златног доба шпанских писаца, ове године Виљем Шекспир у КПГТ-у на великом продукционом Фестивалу.

„Ми не скупљамо представе са разних страна, ми производимо наше представе. Тако да смо некад давно почели са Годо фестом осамдесетчетврте, па смо играли наше представе на Авала фесту, па смо играли на Шекспир фесту пре четрдесет година, па Молијера. Сваке године направимо пет или шест нових представа које онда улазе на наш репертоар“, каже Љубиша Ристић, испред КПГТ-а.

Док прича универзалну причу о Јеврејима поставка Млетачког трговца смештена је у двадесете године прошлог века у Италији коју је обузео фашизам.

„Ја сам овој драми приступио заправо са једним великим штрихом. Избацио сам те романтичне, љубавне сцене. Самим тим ова прича више није комедија него је постала једна озбиљна драма. Заправо о суђењу о том положају у друштву. Публика се све време преиспитује, ставља се у позиције оних који туже и оних који бране“, каже редитељ Страхиња Падежанин.

„Ако нема правде у законима вашим, онда пљујем ја на ваше право и слободу", једна је од реплика главног јунака Шајлока који правдољубиво, доследно али и осветољубиво улази у борбу за права свог народа.

Шајлок је лик кога ја не браним. Он је веома сложено написан и постоји у њему много негативних слојева. А с друге стране постоји нешто што произлази из положаја Јевреја. И тај контекст је темељ онога што ја на суду браним“, каже глумац Слободан Бештић.

„У овом делу Џесика се јавља у некој кулминацији суђења као Шајлокова савест као подсвест као неки глас разума. И тај њен однос са оцем јесте заправо суштина тога зашто она бежи од Јевреја, зашто прелази у хришћане“, објашњава глумица Теодора Миклушев.

До краја Фестивала у КПГТ-у ће премијерно бити изведена Шекспирова Бура, Црна дама из Сонета, Веселе жене виндзорске, Ромео и Јулија и Укроћена горопад.