„Гладни духови“ у Атељеу 212 – четири генерације жена за истим столом, тајне и трауме које се наслеђују

Какве се све емоције и глади буде за једним кухињским столом око кога су се окупиле мајке и ћерке, тема је награђиване драме постављене у Атељеу 212, у режији Андреја Носова и драмској адаптацији Гордане Гонцић.

Из приче укорењене у ратним и историјским траумама Северне Ирске, кроз породичне односе и ритуале свакодневнице, настаје представа која трага за универзалним истинама.

„Најважније је било да дођемо до истине или бар тренутака истине на сцени и тих односа који су заправо дубоки, сликовити и реко бих тачни. Препознајете и асцоијативно, тако неке људе које познајете и неки моји пријатељи који су гледали ових дана кажу 'ово је моја ћерка', 'ово је моја бака', 'ово је моја комшиница', 'па ја имам у комшилуку овакву жену' итд. И то је најлепше у позоришу кад људи после неке представе могу да разговарају мало више и мало дубље о својим животима“, наводи редитељ Андреј Носов.

Користећи се реалистичним, документарним и надреалим средствима, представа говори о „костурима у ормару" – од оних који су последица конзумеризма и попуњавања унутрашњих празнина, до оних који се огледају у поновљеним грешкама.

„То можда знамо и из свог личног искуства да се све те ствари преносе и да како смо ми васпитани у неком духу то преносимо на своју децу иако то не желимо. А исто тако та вечита борба мајке и ћерке, што је негде генетски зацртана изледа у сваком бићу, женском са својом мајком, тако да сам ја растрзана на две стране“, објашњава Исидора Минић која тумачи улогу Џени О'Шеј.

Борба за моћ одвија се и у оквиру породице, а позоришна сцена подсећа да победа није најважнија. У представи играју Светлана Бојковић, Дара Џокић, Исидора Минић и Василија Јездић.