„Естетика филма“ у новом издању – капитално дело филмске теорије прилагођено дигиталном добу
После више од четири деценије од првог објављивања, једна од најутицајнијих књига светске филмске теорије „Естетика филма: 125 година теорије и филма" објављена је у знатно измењеном и проширеном издању.
Да је филм јединствена уметност која, кроз сопствени визуелни и звучни језик, обликује начин на који доживљавамо стварност и ствара значења која превазилазе саму причу, потврђује дело Естетика филма чији су аутори Жак Омон, Мишел Мари, Ален Бергала и Марк Верне.
Универзитетски професори, али и људи с великим искуством у области филма стеченим изван оквира теоријске наставе, мењали су га и допуњавали више пута.
У последњем, петом издању трудили су се да очувају првобитна размишљања, али и да их ускладе са промишљањем филма у дигитално доба.
„На једној страни имамо увид у дигиталну еру, а на другој страни имамо потпуно покоравање моделу америчких студија филма који теоријску мисао о филму не излаже дијахронијски, сувопарно историјски, већ синхронијски организовано око главних питања онтологије, филмске публике, семиологије, језика филма и друге ствари“, објашњава проф. др Невена Даковић, уредница „Клиове“ едиције „Арс синема".
Естетика филма пружа једну врста погледа уназад на развој теоријске мисли о филму током последњих 125 година.
„За разлику од претходних издања отишли су још један корак даље у правцу високе употребне вредности ове књиге у уџбеничком смислу, а то је да су додали једно поглавље које је у форми краћих есеја о најзначајнијим теоретичарима филма, од визуализма закључно са једним класичарем какав је Жан Митри шездесетих година прошлог века“, додаје проф. Даковић.
Књига коју су са француског на српски превеле Јасна Видић и Александра Тадић није намењена само студентима и средњошколцима већ и љубитељима и поштоваоцима филма. Свима који желе да разумеју како филм функционише и зашто је једна од најмоћнијих уметности модерног света.
Коментари