Писац епохе и лирски хроничар 20. века, Данило Киш у огледалу светске књижевности
Да дело Данила Киша од времена настанка до данас заокупља пажњу читалаца, надахњује и ауторе и проучаваоце књижевности потврђују – књига изабраних текстова познатих светских писаца о Кишу и зборник радова домаћих тумача пишчевог стваралаштва. Објављени су поводом 90 година од Кишовог рођења.
Књига о Данилу Кишу представља кратку историју рецепције Кишових дела у светској књижевности. Познати писци о њима говоре као критичари, од осамдесетих година, када су преведена на велике језике.
Сећања савременика на, како кажу, „генија одређеног времена, искуства и места“, „песника у прози и принца резингнације“ следе по Кишовој смрти. Међу мноштвом текстова у последње две деценије су и они који о Кишу говоре као о сведоку и учеснику бурног књижевног и друштвеног раздобља.
„Од Ђерђа Конрада до Клаудија Магриса, од Милана Кундере до Јосифа Бродског, од Надин Гордимер до Јозефа Шкворецког... Писци различитих генерација, различитих погледа на живот, и на улогу књижевности у савременом свету, али оно што им је заједничко јесте дакле уверење да је Киш један од најважнијих писаца модерне светске књижевности у деценијама у којима је писао и објављивао своје књиге“, наводи Гојко Божовић, приређивач Књиге о Данилу Кишу у издању „Архипелага“.
Књигу Пред лицем епохе чини избор из Кишове кратке прозе и есејистике, једна песма, интервју и радови о пишчевом стваралаштву домаћих тумача различитих академских генерација. Сваки од њих отвара нови поглед на Киша.
„У зависности од контекста у којем га читамо.Тако да је он с једне стране виђен као писац који сведочи епоху, који сведочи оно што је најважније за историју 20. века, а с друге стране запажамо у њему нешто што можемо назвати константним лиризмом. Независно од онога што се дешава у историји и што је део његовог, рекао бих, личног карактера и његових личних предиспозиција“, истиче Михајло Пантић, приређивач књиге Пред лицем епохе у издању Библиотеке града Београда.
Књига о Данилу Кишу, са већином текстова први пут преведених на српски језик, сведочи о месту нашег класика у историји европске културе.
Зборник Пред лицем епохе показује да је Киш постао непролазна тема и обавезни предмет изучавања. Прихваћен је међу свим генерацијама читалаца, од Раних јада, књиге из школске лектире, до Гробнице за Бориса Давидовича и Енциклопедије мртвих, дела која читаоца суочавају са траумама претходног столећа.
Коментари