„Сан“ као занос и покрет: Инклузивна представа глумаца оштећеног вида у Радионици интеграције

Млади надарени људи са делимично или потпуно оштећеним чулом вида, колективном игром, сценском кретњом и апстракцијом нису испричали радњу неког сна, већ представили занос у којем се биће налази док сања.

„Ово видим као неки механизам подршке који би нам омогућио да на што комотнији начин, што лакше и са што мање препрека изразимо нашу уметничку страст“, наводи глумац Константин Нечески.

„Човек колико год да је ведар и да је весео, негде у својој бити шта год да се деси и у радости и у тузи мора да остане камен“, напомиње глумица Слободанка Матић.

Повезала је стихове и прозу Цветајеве, филозофију Башлара и поетику простора. Костиме који плове по сцени креирала је од војних падобрана. Обојила светлом и музиком Шостаковича, Сен Санса, Равела, Стравинског и тако створила комплексну игру о сновима.

„Уопште нисам имала ту тенденцију да радим за видне или невидне. Просто, они су глумци, певачи и играчи. Изашли су и грунули су и одрадили врхунски посао. Ништа се не види, неки су школовани, неки нису школовани за плес и песму, али просто они виде више него ми“, наглашава редитељка и кореографкиња Соња Вукићевић.

Већ пунолетна „Радионица интеграције“, после десет година активног ангажовања неколико уметничких ентузијаста и уз помоћ државних институција добила је савремено уређен простор са три сцене. Представа Сан, отворила је једну.

„Овде раде најбољи могући уметници, музичари, глумци, писци су радили. Биће изложби, биће концерата класичне музике, џез музике. Ово је један мултимедијални инклузивни центар свих. При том, овде има апсолутних аматера и људи који имају таленат и имају жељу да радимо заједно“, наглашава Предраг Мики Манојловић испред Удружења „Радионица интеграције“.

Савска 9 је адреса нове алтернативне сцене настале као израз уметничке потребе, емпатије, интеграције осетљивих група. Ово је стециште врхунске уметности и културе.