понедељак, 31.03.2025, 22:22 -> 22:23
Извор: РТС
Аутор: Биљана Поповић
Објављена Монографија манастира Светог Николе у Куршумлији, прве задужбине Стефана Немање
Након обнове манастира Светог Николе у Куршумлији, прве задужбине Стефана Немање, у току су припреме и за обнову манастира Пресвете Богородице. Као резултат дугогодишњих археолошких истраживања и прикупљања материјала, објављена је прва Монографија манастира Светог Николе, која би требало да буде добра основа за даља истраживања ових локалитета.
На подручју Куршумлије, Стефан Немања је стварао српску државу и подигао прве задужбине – манастир Светог Николе и Пресвете Богородице. Ово подручје стратешки је било важно и у ранијим периодима, о чему сведоче бројна открића научника.
„Ми смо за седам година овде регистровали преко 200 локалитета. Од тога већина њих није била позната. Знате, то је количина споменичке грађе која може да се ради деценијма", рекла је др Емина Зечевић, музејска саветница Народног музеја у Београду.
„Бројни археолошки артефакти који су пронађени, међу којима је керамичко, стаклено посуђе, алати, оружје, свакако сведоче о једном бурном историјату ове светиње, али свакако о његовој богатој историји“, објаснио је Милан Савић, археолог.
Грађа која је прикупљена приликом истраживања биће преточена у археолошку топографију овог подручја на основу кога се могу вршити даља истраживања.
Последњих деценија интензивно се радило на обнови манастира Светог Николе. Урађен је зид, а у плану је изградња конака.
„Мислим да је приоритет радити сада и на другој Немањиној цркви- Богородица има мање елемената за само зидање и реконструкцију, али зато има много више потенцијала за археолошка истраживања", истиче Зечевићева.
„Сама црква је озидана на темељима ранохришћанског храма, тачније византијског, из петог до 15. века, и неки елементи тог старог храма су сачувани и уграђени у ту цркву", рекао је Драган Поповић, виши кустос историчар уметности.
Манастир Пресвете Богородице, Стефан Немања је саградио за супругу Ану, која се овде замонашила.
Претпоставља се да се средином 15. века о овом манастиру старала Мара Бранковић, ћерка деспота Ђурђа. Након година пропадања, у плану је обнова и ове духовне светиње.
Коментари