Хроника панк-покрета кроз објектив Антона Корбијна у Галерији Кунстфорум

Кунстфорум је једина бечка галерије са интернационалним статусом, а да није државна. Опстанак је неизвестан. Галерија ради у прелазном решењу, свака изложба је херојско дело.

Ова посвећена Антону Корбијну, прати лепоте и страсти на панк-поп-рок сцени. Корбијн је рођен пре седам деценија на малом острву испод Ротердама. Отац је био строги протестантски пастор. Син је одрастао у кући поред гробља, у породици где је вечни живот имао предност.

„Религиозна иконографија долази из ауторове биографије, али је само средство. Кроз хришћанску симболику је Корбајн развио естетику која се не повезује превише са духом времена. Овде изложене фотографије покривају пет деценија рада, а да је по начину и стилу немогуће одредити да ли су настале седамдесетих, деведесетих, или двехиљадитих година“, наглашава кустоскиња изложбе, Лиза Ортнер-Крајл.

Као филмски аутор, Корбијн је у минималистичком стилу режирао Американац са Клунијем, сада у Италији снима филм о Патриши Хајсмит са Хелен Мирен. У фотографији остаје експресиван: Боуви као Исус, Џегер као Луцифер, „Џој дивижн“ као пуританци, „Дипеш моуд“ као проповедници. Да ли му је намера била да буде славнији од славних?

„Не, ја не долазим с те стране. Моја жеља је једноставно била да побегнем из села где сам рођен и од строге религиозне атмосфере у мојој породици. Музика је изгледала као карта за слободу. Најпре сам волео панк и рок, па сам открио камеру, онда и филм. Седамдесетих сам срео неке музичаре, довео их на моје острво и фотографисао по сећањима из детињства. Колико год бежао, сећање на ригорозно и коначно ме подсвесно прати“, наводи Антон Корбијн.

„Читав Корбијнов опус је својеврстан мементо мори. Овде смо пред фотографијом 'Дипеш моуда' из 2022, која је настала поводом њиховог истоименог албума и турнеје. Између Дејва Гана и Мартина Гора стоји најпознатији ванитас мотив“, објашњава Лиса Ортнер-Крајл.

Да ове изложбе није било, не би било ни Марине Абрамовић у октобру. На све пенале које би Кунстфорум плаћао из средстава које нема, дошли би и стид и срамота. Јер Беч се сматра првом степеницом у интернационалном пробоју Марине Абрамовић; преко галерије Кринзингер. Марина је у Аустрији велика звезда, делом и зато што се њен успех доживљава као домаћи успех.