Изложба Марине Абрамовић у Бечу, да или не?

Културна и политичка сцена бруји о срамоти, тренутно најнеомиљенија особа у Бечу је нови шеф аустријског UniCredit-а Иван Влахо, хрватски банкар који је до недавно водио послове у Мостару, Бања Луци и Загребу.

Иван Влахо има импресивну каријеру. У мултинационални холдинг  UniCredit-а је ушао пре двадесет и пет година као специјалиста, убрзо и шеф одељења за инвестиције високог ризика. Од 2010. до 2013. је био директор UniCredit-а у Бања Луци.

Након тога је, увек у размацима од три године, водио UniCredit у Мостару, затим све послове за Централну и Источну Европу (11 банака, укључујући и Србију), онда UniCredit у Мађарској, па Загребачку банку у Загребу. Од маја ове године постављен је за генералног директора аустријског UniCredit-а.

Кад се све сабере, Влахо још једино није затварао галерије у Београду.

С друге стране актуелног спора, смештеног у тромеђи великог капитала, политике и уметности, стоји бечки Кунстфорум, галерија основана пре четири деценије као чедо локалне банке. Банка је мењала имена и власнике, док 2008 није продата миланском холдингу UniCredit.

За све то време је Кунстфорум уживао посебан статус у бечком културном погону. За разлику од других великих музеја и галерија, он никад није добијао државне субвенције. Основан је на директну иницијативу тада директора банке, после канцелара Франца Враницког.

Банка је међутим само скупљала (и утеривала) спонзоре за функционисање галерије, док је она формално била аутономна.

Капитал и уметност

Таква формула темељног спонзорства је требало да буде, и била је, израз социјалне свести финансијског капитала, да на све што узме, нешто мора и да врати друштву.

Када је банка продата миланском холдингу 2008, почели су проблеми. Најпре са зградом на централно ситуираном бечком Тргу Фрајунг, у којој је смештен Кунстфорум. UniCredit је зграду убрзо продао другом медународном холдингу, Signa Prime, са седиштем у Инсбруку.

За све то време док су банка и зграда мењале власнике, Кунстфорум се издржавао на основу стеченог права. Од аустријског UniCredit-а је добијао око три милиона евра годишње, на својих један милион од улазница (240.000 посетилаца на годину). То је било за погон.

Станарину им је опраштала Signa Prime, али и то је било пуно стреса. Галерија је 2010. стајала пред деложацијом.

Плус, станодавац је у део зграде уселио канцеларије Уставног суда, као притисак на галерију да се исели.

Signa Prime, један од највеих европских холдинга за имобилије, прошле је године спектакуларно банкротирао, а његов власник Рене Бенко се нашао суочен са оптужбама за прање новца, преваре, проневере, лажне рачуне, надувавање биланси, криминално удруживање, манипулације тендера, незаконито финансирање партија и незаконито лобирање (уцене).

Бенка у међувремену траже државна тужилаштва у Италији и Луксембургу. Аустријска не, јер знају где је.

Зграда у којој се налази Кунстфорум – један век стар, прекрасан неокласицистички објекат, чија је строгост ублажена елеганцијом и златним декором југендстила – постао је део банкрот-масе Рене Бенка.

Кад је на све то овог пролећа генерални директор аустријског Уникредитa постао хрватски банкар Влахо, мизерија у којој се нашла Галерија је добила ургентне црте. Влахо им је ускратио финансије, зграда се продаје, зима је, отпуштаће људе за Божић (50 запослених). На све то ће морати да плаћају пенале за отказивање правно фиксираних изложби до 2028.

Бенко, Влахо, Бругер, Фишер

На спонтано сазваној прес-конференцији прошлог понедељка, директорка Кунстфорума Ингрид Бругер није околишила са оптужбама. „То је неодговорно и подмукло“, каже она. Бругер: „Крив је директно Иван Влахо, који нам је отворено рекао да га уметност не занима и да му то не треба. Каже да му средства требају за инвестиције на другој страни, што је лаж“.

Из банке је стигао промптни одговор „да они разумеју разочарење диекторке галерије, али иза одлуке стоје чисти економски разлози“.

Занимљиво у читавој причи је колико се она брзо спустила до индивидуалних актера. Нормално се у таквим неолибералним ситуацијама сви труде да се сакрију иза колективних тела у којима седе за јавност анонимни људи.

Бругер се међутим одмах одлучила да рашчисти са колективно дистрибуисаном вољом фанансијских холдинга, и из анонимне масе управитеља извукла једну особу: хрватског банкара Ивана Влаху, специјалисту за ризична улагања.

Рене Бенка не спомиње много, зато што је његово име већ у свим медијима, у правном конволуту где 300 повереника потражује девет милијарди евра.

Ако није богат у новцу, Кунстфорум је богат у утицајним пријатељима. Он је миљеник бечке културне сцене, ексклузивна галерија која не добија ни паре из буџета, већ скупља данак од богаташа. Зато је тренутна ситуација која влада између аустријског Уникредита и бечког полит-културног естаблишмента врло напета.

Банке, колико се зна, кад су тако моћне и глобално удружене, не мењају своје одлуке и не боје се државе, јер су и сами државе. Тешко да ће се Влахо повући. Осим тога, не треба мислити ни да је он сам донео ту одлуку. Евентуално је могуће да пристане на неки прелазни аранжман.

Са своје стране, Кунстфорум рачуна на пријатеље с утицајем. Већ је формиран ad hoc одбор за спас Галерије, у коме је најпроминентније име бивши председник Аустрије, Хајнц Фишер. Тешко да утицајни могу утицати на Банку, али могли би да нађу спонзоре на другим местима у приватном сектору.

Марина зарађује и кад не излаже...

Једна од могућности је да држава преузме Кунстфорум, али галерија онда губи свој спецификум, то да је она излог кроз који велики финансијски капитал компензује лошу савест.

По градској статистици, Кунстфорум се налази на двадесетом месту туристичких атракција Беча.

Од оснивања до данас, галерија је имала низ ексклузивних изложби класичне модерне, поратне авангарде и савремене уметности.

Између осталог, показани су аутори као Фрида Кало, Балтус, Дејвид Хокни, Ман Реј, Тамара Лемпицка, Ребека Хорн, Џорџиа О'Киф, Роберт Мадервел и актуелно Пол Гоген.

Гоген би требало да стоји до 19. јануара. У најгорој варијанти, слике ће бити скидане већ преко новогодишњих празника.

Ако се не пронађе решење, то значи и да од велике, навелико рекламиране изложбе Марине Абрамовић у октобру неће бити ништа. Изложба је заједнички пројекат са Краљевском академијом из Лондона, Стеделијком из Амстердама и Кунстхаусом из Цириха.

Тешко да ће било ко од њих дати попуст Кунстфоруму за погажене уговоре. Уметност кошта, терор над уметности и више.