Избор цртежа Богића Рисимовића Рисима у Кабинету графике Народног музеја Србије

Весела и тужна иде путем и вијуга пречицом, један је од стихова Рисимове песме Плава линија, објављене 1956. године у Књижевним новинама.

Свестрани чачански уметник има богату литерарну заоставштину, а поред слика, по којима је најпознатији, бавио се и филмском сценографијом. Своје цртеже је објављивао у многим часописима и новинама.

„Већина ових цртежа није раније излагана, нити је посебно стручно изучавана. Углавном је у питању техника туш, перо на папиру. Интересантно је да је он готово у једном потезу стварао цео цртеж који има доста детаља“, каже Катарина Стевлић, ауторка и кустоскиња изложбе.

Изложба прати рад Рисима од 50-их до 80-их година прошлог века, када је увео и боју у своје цртеже.

„Током шесте деценије, у сликарству се развила веома доминантна завичајна компонента. Управо ту негде тражимо порекло Рисимове уметности и порекло Рисимових цртежа који су сада око нас, где препознајемо те митове и легенде, оно што је формирало српско национално биће. Како је он све оне проблеме и реалности, стварне, кроз које је кроз историју савладавао, како је то преточио у мит у слику у еп“, објашњава Јулка Маринковић, ауторка и кустоскиња изложбе.

Рисимовић је био професор цртања на Факултету примењених уметности у Београду, излагао је на многим самосталним и групним изложбама, а његова дела инспирисана су углавном уметношћу крајпуташа. Након Рисимове смрти, његова породица је Скупштини општине његовог родног града поклонила 40 слика и око 400 цртежа.