Етнографски музеј, кроз турбулентну историју, већ 120 година чува вредну баштину и традицију

Када се фебруара 1901. године етнографска збирка преселила из Народног музеја у своју зграду, коју је добила од Стевче Михаиловића, трговца из Јагодине, чекало се три године да се музејски фонд увећа.

Двадесетог септембра, дан пред устоличење, Петар Први Карађорђевић отворио је прву сталну поставку поводом стогодишњице Првог српског устанка. Од тада до данас уз турбулентну историју, кустоси раде на очувању вредне баштине наше прошлости и традиције.

„Етнографски музеј је државотворни музеј. Етнографски музеј је из те позиције и кренуо у културну мисију. Културна мисија је била заштита и проналажење свих предмета, али не само предмета, него културе живљења свих Срба, и свих оних који су живели на просторима Србије. Етнографски музеј је место на коме се заправо може упознати српска култура, и место где се и дан данас упознајемо са сопственом историјом, традицијом и обичајима”, истиче Марко Крстић, директор Етнографског музеја.

Изложба Меморија – теренска истраживања Етнографског музеја представља дуго трајање музеја и посао којим се кустоси баве.

Теренска истраживања као методологија рада и начин на који долазе до предмета и обогаћују музејске фондове врши се на исти начин свих 120 година.

Тако се ћурдија, преслица, коњско седло украшено драгим камењем или стари примерак радија могу видети на поставци

„Културу стварају људи, и у том смислу ми своја истраживања вршимо међу људима. На теренским истраживањима где заправо одлазимо, прикупљамо, документујемо у складу са музеолошким стандардима предмете који ће касније бити проглашени музејским предметима односно музеалијама” каже Теодора де Лука, етнолог.

Преко 120 хиљада предмета и 60.000 музеалија баштине музејски депои.

Традиција и савремена комуникација даље су тенденције Етнографског музеја.