Депои Музеја Николе Тесле чекају на већу квадратуру, очекују нас богатије изложбене поставке

Испред Музеја Николе Тесле око поднева гужва. По језицима које чујемо препознајемо да међу посетиоцима има и Скандинаваца, Грка, Турака, Француза, Американаца. Тако је, кажу у Управи, сваки дан, по цео дан.

А када уђу, разгледање експоната и гледање филма о нашем највећем проналазачу траје скоро сат времена, на колико се и смењују групе.

Велики део заоставштине Николе Тесле налази се у депоу Музеја у Крунској улици – с разлогом, изложбени простор простире се на само 200 квадратних метара. Када се Музеј 2027. године буде преселио у некадашњу фабрику хартије Милана Вапе, или познатији Југошпед, на располагању ће имати чак 4.000 квадратни метара, зато стручњаци Музеја већ осмишљавају нове поставке.

„Припремили смо све документе који су неопходни пре свега за безбедно пресељење Теслине заоставштине како бисмо имали боље депое за безбедно чување. Други део приче односи се на изложбену поставку и то је онај креативни, интересантни део посла, где ћемо имати прилику да на већем простору посетиоцима прикажемо, више предмета, али и више прича везаних за Теслин живот и његов рад , и већи број радних модела Теслиних изума“, рекла је Ивана Зарић, виши кустос Музеја Николе Тесле.

На новој адреси, у вишеструко већем простору, моћи ће да се изложе експонати попут кревета и фрижидера које је Тесла користио током десетогодоишњег боравка у хотелској соби у Њујорку, као и библиотека, лична преписка и сандуци у којима су у Србију стигле његове ствари.

На реплици трансформатора јачине 12 милиона волти већ се ради.

„Сада ћемо имати прилику да направимо још неки од Теслиних изума, то је захтеван и дуготрајан процес који подразумева комплетирање техничке документације на основу Теслиних оригиналних цртежа, патената и фотографија које су сачуване, како би експонати могли да се направе и да буду што верније копије изума које је Тесла направио крајем 19. и почетком 20. века“, додаје Ивана Зарић.

Зграда некадашње фабрике хартије Милана Вапе, а од средине прошлог века Југошпеда простире се на 4.000 квадратних метара и деценијама се користила као мегацински простор.

Власници фирме добили су рок да се иселе до 30. септембра.

Није необично да историјски објекти добију нову намену као објекти културе.

Првобитно је Музеј из Крунске требало да буде пресељен на Дорћол у Термоелектрану „Снага и Светлост", затим у зграду Старе поште. Али се од тога одустало, па је пронађена трећа локација у Булевару војводе Мишића 10.

Савска улица 2. биће адреса новог Музеја и позоришних сцена.

Рок за израду пројекта, извођење радова и опремање оба објекта је јун 2027. године.