Читај ми!

„Слободан Новаковић: Личност као метафора" – представљена у РТС Клубу

Књига „Слободан Новаковић: Личност као метафора“ приређивача Марка Новаковића (едиција ФЕСТ-ових 50) представљена је у РТС Клубу. О личности и делу дугогодишњег филмског уредника РТС-а Слободана Новаковића говорили су Борис Миљковић, Жарко Зечевић и Марко Новаковић.

Књига „Слободан Новаковић – Личност као метафора“ објављена је пре неколико месеци у оквиру едиције “Фестових 50” поводом обележавања пола века овог филмског фестивала.Слободан Новаковић је на јединствен начин спојио више каријера – филмску, телевизијску, књижевну, сликарску и спортску. Његово име и допринос култури незаобилазно је када се говори о историји Радио-телевизије Београд, данас РТС-а, а посебно када се говори историји ФЕСТ-а и филма.

Као дугогодишњи филмски уредник РТС-а формирао је укус многих филмофила, а осим режије бројних филмских и телевизијских остварења Новаковић је био идејни творац и данас незаобилазне „Хронике ФЕСТ-а“, емисије кроз коју је на телевизију довео највећа имена светског филма, од Де Нира преко Фелинија до Џека Николсона... Бројне иницијативе и јединствену личну харизма Слободана Новаковића и данас памти стручна и шира јавност.

У књизи „Слободан Новаковић – Личност као метафора“ сабрано је око осамдесет текстова од којих је неке писао сам Слободан Новаковић, а неке су други писали о њему. Књига је илустрована са пар стотина аутентичних фотографија из породичног албума, илустрација, цртежа и карикатура. Према речима аутора издања, Марка Новаковића, на припреми се радило око годину дана: "Верујем да смо направили добар избор материјала. У књизи је заступљено више области у којима је мој отац радио, као што су филм, сатира, телевизија и сликарство”- нагласио је Новаковић.

Биографија Слободана Новаковића

Слободан Новаковић (Београд, 1939–2007) био је књижевник, редитељ, филмски и ликовни критичар, сатиричар и теоретичар медија. Након две године студирања светске књижевности завршио је студије драматургије у првој генерацији професора Јосипа Кулунџића, на Факултету драмских уметности у Београду.

Аутор је књига о филму и телевизији: “Време отварања” (огледи о “новом филму”), “Филм као метафора” и “Човек, медиј”. Био је стални филмски критичар у листовима “Младост”, “Књижевне новине”, “Комунист” и “Политика експрес”. Покретач је “Хронике ФЕСТ-а” на Телевизији Београд, на којој је уређивао емисије из културе и уметности. Био је дугогодишњи уметнички директор Београдског фестивала документарног и краткометражног филма (у фестивалску конкуренцију први је уврстио и електронску технологију), један од оснивача ФЕСТ-а, а као Уметнички директор, заједно са Војиславом Вучинићем, створио је Фестивал ауторског филма.

Режирао је средњеметражни играни филм “Време коња”, играну телевизијску серију “Филип на коњу” и велики број документарних остварења од којих се издвајају филмови “Родослов”, “Келти”, “Десетина на бијеналу” и “Пут”. Као драматург је радио на неким од најзначајнијих играних серија у историји Телевизије Београд, као што су “Музиканти”, “Љубав на сеоски начин”, “Камионџије” (за које је написао и текст песме за уводну шпицу) и “Сиви дом”.

Заговорник је теорија “ауторског филма” и “отворене метафоричности” филмског дела. Залагао се за тезу да је телевизија неметафорички медиј и
да није посебна уметност…

Награђиван је у земљи и иностранству за режију већег броја документарних и телевизијских филмова (“Златна харфа” – Даблин, “При женес” – Минхен, Златна медаља “Београд” за експериментални филм, “Гран при” фестивала у Неуму...). Написао је и неколико књига белетристике, претежно сатиричног жанра (“Лудости”, “Краљеви и поданици”, “Сатанске приче”) и позоришне комаде извођене на београдским сценама (“Алиса у земљи прогресивних чуда”, “Хајдуци”…).

Познат је и као велики присталица спортског друштва “Партизан”, у коме је радио као дугогодишњи потпредседник фудбалског клуба, а написао је и текст химне “Партизана”. Као савезни фудбалски судија одсудио је преко пет стотина фудбалских утакмица у СФР Југославији, од најнижих категорија па све до Прве савезне лиге.

Бавио се и ликовном уметношћу, нарочито кроз своје две збирке ликовних критика “Ликовна аркадија” и “Буриданов критичар” и био колекционар слика многих најзначајнијих српских сликара. Био је ожењен супругом Драгославом са којом има сина Марка, који је филмски и телевизијски редитељ и уредник у играном програму Радио-телевизије Србије.

петак, 22. новембар 2024.
1° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње