„Слободан Новаковић: Личност као метафора" – представљена у РТС Клубу
Књига „Слободан Новаковић: Личност као метафора“ приређивача Марка Новаковића (едиција ФЕСТ-ових 50) представљена је у РТС Клубу. О личности и делу дугогодишњег филмског уредника РТС-а Слободана Новаковића говорили су Борис Миљковић, Жарко Зечевић и Марко Новаковић.
Књига „Слободан Новаковић – Личност као метафора“ објављена је пре неколико месеци у оквиру едиције “Фестових 50” поводом обележавања пола века овог филмског фестивала.Слободан Новаковић је на јединствен начин спојио више каријера – филмску, телевизијску, књижевну, сликарску и спортску. Његово име и допринос култури незаобилазно је када се говори о историји Радио-телевизије Београд, данас РТС-а, а посебно када се говори историји ФЕСТ-а и филма.
Као дугогодишњи филмски уредник РТС-а формирао је укус многих филмофила, а осим режије бројних филмских и телевизијских остварења Новаковић је био идејни творац и данас незаобилазне „Хронике ФЕСТ-а“, емисије кроз коју је на телевизију довео највећа имена светског филма, од Де Нира преко Фелинија до Џека Николсона... Бројне иницијативе и јединствену личну харизма Слободана Новаковића и данас памти стручна и шира јавност.
У књизи „Слободан Новаковић – Личност као метафора“ сабрано је око осамдесет текстова од којих је неке писао сам Слободан Новаковић, а неке су други писали о њему. Књига је илустрована са пар стотина аутентичних фотографија из породичног албума, илустрација, цртежа и карикатура. Према речима аутора издања, Марка Новаковића, на припреми се радило око годину дана: "Верујем да смо направили добар избор материјала. У књизи је заступљено више области у којима је мој отац радио, као што су филм, сатира, телевизија и сликарство”- нагласио је Новаковић.
Биографија Слободана Новаковића
Слободан Новаковић (Београд, 1939–2007) био је књижевник, редитељ, филмски и ликовни критичар, сатиричар и теоретичар медија. Након две године студирања светске књижевности завршио је студије драматургије у првој генерацији професора Јосипа Кулунџића, на Факултету драмских уметности у Београду.
Аутор је књига о филму и телевизији: “Време отварања” (огледи о “новом филму”), “Филм као метафора” и “Човек, медиј”. Био је стални филмски критичар у листовима “Младост”, “Књижевне новине”, “Комунист” и “Политика експрес”. Покретач је “Хронике ФЕСТ-а” на Телевизији Београд, на којој је уређивао емисије из културе и уметности. Био је дугогодишњи уметнички директор Београдског фестивала документарног и краткометражног филма (у фестивалску конкуренцију први је уврстио и електронску технологију), један од оснивача ФЕСТ-а, а као Уметнички директор, заједно са Војиславом Вучинићем, створио је Фестивал ауторског филма.
Режирао је средњеметражни играни филм “Време коња”, играну телевизијску серију “Филип на коњу” и велики број документарних остварења од којих се издвајају филмови “Родослов”, “Келти”, “Десетина на бијеналу” и “Пут”. Као драматург је радио на неким од најзначајнијих играних серија у историји Телевизије Београд, као што су “Музиканти”, “Љубав на сеоски начин”, “Камионџије” (за које је написао и текст песме за уводну шпицу) и “Сиви дом”.
Заговорник је теорија “ауторског филма” и “отворене метафоричности” филмског дела. Залагао се за тезу да је телевизија неметафорички медиј и
да није посебна уметност…
Награђиван је у земљи и иностранству за режију већег броја документарних и телевизијских филмова (“Златна харфа” – Даблин, “При женес” – Минхен, Златна медаља “Београд” за експериментални филм, “Гран при” фестивала у Неуму...). Написао је и неколико књига белетристике, претежно сатиричног жанра (“Лудости”, “Краљеви и поданици”, “Сатанске приче”) и позоришне комаде извођене на београдским сценама (“Алиса у земљи прогресивних чуда”, “Хајдуци”…).
Познат је и као велики присталица спортског друштва “Партизан”, у коме је радио као дугогодишњи потпредседник фудбалског клуба, а написао је и текст химне “Партизана”. Као савезни фудбалски судија одсудио је преко пет стотина фудбалских утакмица у СФР Југославији, од најнижих категорија па све до Прве савезне лиге.
Бавио се и ликовном уметношћу, нарочито кроз своје две збирке ликовних критика “Ликовна аркадија” и “Буриданов критичар” и био колекционар слика многих најзначајнијих српских сликара. Био је ожењен супругом Драгославом са којом има сина Марка, који је филмски и телевизијски редитељ и уредник у играном програму Радио-телевизије Србије.
Коментари