„Небески Милић“ – првих 30 година стваралаштва Милића од Мачве у Дому Јеврема Грујића

Милић Станковић или, како га цео свет познаје, Милић од Мачве био је комплексан уметник, који је у себи по мишљењу историчара уметности, крио разбарушеност Далија и свестраност Леонарда.

Његови први радови још током студија били су инспирисани Лубардом, интензивним бојама и недефинисаним облицима. А потом и родном Мачвом у коју се из Београда враћа у потрази за свим оним мотивима и мирисима из детињства.

„Тамо почиње полако да гради свој аутентични сликарски израз по којем је и данас нама познат. Тада настају слике као што су Моје детињство и Моје играчке, рецимо. После почиње полако да се враћа у Мачву сваке године“, каже Андреа Милојевић, историчарка уметности.

Тако настају прва три циклуса Портрети Мачвана, Мачванске празноверице и Мачванска страдања. Од тада надахнуће црпи из српске историје, митова и традиције. 

„Био је изузетно везан, с обзиром на то да му је отац био солунац, за приче о српском страдању, за приче о Првом светском рату, па онда и Другом светском рату. Можемо да видимо једну слику која скоро никада није излагана, а то је 100 за једнога – Страдање у црнобарском салашу “, истакла је Андреа Милојевић. 

На изложби Небески Милић први пут посетиоци могу да виде и инсталације Милића од Мачве, предмете као што су соланице које је имала свака кућа у Мачви, а он их је осликао. 

„Ту су и његови лични предмети, дакле предмети којима је он свакодневно био окружен, икона која је стајала на његовом столу, слике оца, мајке, породичне фотографије, фотографије са његовим колегама уметницима, нарочито представницима Медијале – једна топла прича“, наводи Бранка Цонић, коауторка изложбе.

Та прича открива ко је у ствари био Милић од Мачве и зашто је небески.

„Његова прва инспирација надолази из тога што је лежећи у пољу кукуруза кроз лиске кукуруза пробадао ситне рупице и гледао облаке. Кроз те рупице су му се јавиле идеје о првим облицима и првим цртежима и скицама које ће касније развити, зато небески“, објашњава Бранка Цонић.

Посетиоце до краја марта следеће године очекују и многобројне анегдоте из живота Милића од Мачве. Једна од њих говори о томе како је уметник кришом упоредо студирао архитектуру и сликарство због чега је свакодневно трчао од Калемегдана до Булевара краља Александра.

То је тада било забрањено и он је, кад су га открили, оставио архитектуру. Због тога, отац га се јавно одриче и забрањује му долазак у родну кућу.

То Милића од Мачве није спречило да своје стваралаштво започне у родном крају.