Књига српског амбасадора у Атини осваја срца грчких читалаца
Највећи број грчких медија данас је објавио вест да је прва књига о савременој историји Грчке актуелног српског амбасадора у Грчкој Душана Спасојевића, постигла огроман публицитет и издавачки успех. Књига која је на српском језику изашла 2021. године, недавно је објављена на грчком у издању „Кастањотиса“, једне од најстаријих и најугледнијих издавачких кућа у Грчкој, под насловом „Грчка: Рат за независност, стварање државе и препород нације“.
Грчки медији истичу да је књига Душана Спасојевића прво научно дело у коме је борба за ослобођење и независност Грчке забележена и сагледана кроз ширу призму Балкана.
Наглашавају да је од посебног значаја чињеница да се кроз исту призму први пут грчкој публици дочаравају тешки услови османског јарма под којима се развијао и ширио грчки национални ослободилачки покрет, додајући да аутор догађаје описују кроз различите перцепције, планове и интересе њихових протагониста, али и европских идеолога и политичара.
За аутора књиге Грчка: Рат за независност, стварање државе и препород нације грчки медији кажу да је „један од најзначајнијих гркољуба нашег времена“, који је својом књигом „под лупу“ ставио супротстављене односе великих сила и њихових политика према решавању балканског питања, и на дубински начин анализирао повезаност, утицаје, али и различите путеве између српских и грчких покрета за ослобођење.
„Аутор“, преносе грчки медији, „прецизно, страствено и течно, урања у прошлост, а истовремено на свакој страници ненаметљиво провлачи централну нит свог подухвата, са циљем да што свеобухватније и праведније разуме национални карактер и колективни идентитет Грка савременог доба.
Односи побуњених Грка са православним становништвом Балкана, оружани устанци Срба који су им претходили, али и значајна улога Крита, чине слику коју читаоцу преноси Душан Спасојевић, а која два века касније, попут огледала, рефлектује историјско наслеђе целог нашег региона.
Предговор за књигу амбасадора Спасојевића написала су тројица најугледнијих грчких и српских историчара: Јаковос Михаилидис, професор новије и савремене историје на Аристотеловом универзитету у Солуну, покојни Спиридон Сфетас, професор новије и савремене историје Балкана Аристотеловог универзитета у Солуну и Милан Ристовић, професор Београдског универзитета.
Коментари