Књига „Поноћно светло“ – сага о Леди Пеџет, милосрђу и оданости, у издању РТС Издаваштва

Леди Лејла Пеџет била је дама првог реда, представница највиших слојева британског племства. Њена породица одувек је била блиска двору. Dеда јој је био фелдмаршал, саветник и лични асистент краљице Викторије, отац прослављени генерал и велики пријатељ краља Едварда Седмог, а мајка, Американка леди Мини окупљала је политичаре, дипломате и уметнике. Живот Лејле Пеџет достојан је холивудског филма, каже ауторка књиге Марија Микетић.

„Желела сам да представим Леди Пеџет као особу од крви и меса, као да ми чујемо њен глас, да је упознамо, да је заволимо и да видимо са чиме се све она суочавала. У истраживачком раду открила сам да је она била једна изузетно тиха, скромна, мирна, дисциплинована, врло високо образована жена која је говорила девет језика. Један од њих био је и српски. Интересантно, њена природа је одредила у ствари све оно што се касније дешавало“, наглашава Марија Микетић.

У Србију је Леди Пеџет први пут дошла 1910. године са супругом Ралфом, британским амбасадором. Обилазила је српска села, посећивала манастире и музеје и заљубила се у српску културу, историју и традицију. За српског сељака је говорила да је прави природни џентлмен. А потом је као болничарка током Балканских ратова и у Првом светском рату, када је оснивала и бројне болнице, упознала српског војника и заувек остала пријатељ српског народа. Поноћно светло је превод њеног имена Лејла.

„Све што се тиче Леди Пеџет и где год се она помиње и појављује у овој књизи је апсолутно аутентично и темељено на релевантним историјским документима. Чак и оно што је романсирано, врло сам водила рачуна да буде испоштовано то правило, да када се пише о истинитим догађајима и о стварним историјским личностима, да то све буде вероватно и могуће“, додаје ауторка.

На страницама књиге Поноћно светло оживљене су и друге бројне историјске личности, па и ова прича и о нашим прецима и херојима.

„То је време, ја бих рекао, звездано. Србија је прошла кроз велике ратове, страшне губитке и патње које су данас тешко и замисливе. Леди Пеџет је симбол једног кратког раздобља које данас делује као велики успех. То је раздобље у коме је Србија била миљеник политичког Запада у то време, а пре свега Велике Британије као вероватно најмоћније државе савезнице, односно државе чланице Антанте“, напомиње проф.др Чедомир Антић, историчар.

После Другог светског рата њено имање постало је средиште окупљања српских политичких избеглица. Милош Црњански је извесно време становао у замку Леди Пеџет, а помогла му је и да добије енглеско држављанство. Захваљујући њеној новчаној помоћи, уређени су Српска црква и Српски клуб у Лондону.

Носилац је ордена Светог Саве и посљедња жеља јој је била да је Срби не забораве. Преминула је 24. септембра 1958. године. У знак захвалности једна београдска улица носи њено име.

О књизи Поноћно светло

Шеста књига по реду Марије Микић, Поноћно светло, у издању РТС Издаваштва, вредан је допринос очувању културе сећења, будући да негује историјску, духовну и културну баштину нашег народа. Књига доноси опежан животопис енглеске племкиње и велике српске доброчинитељке Леди Лејле Пеџет, даме која је тако много учинила за Србију и српски народ. Животопис је аутентичан, темељен на бројним архивским документима, сведочанствима, дневницима и писмима савременика.

Прати живот хероине од рођења до смрти. Поштујући традиционалност, континуитет и дуговечност породице Пеџет, као и њихову омиљеност на енглеском двору за време владавине краљице Викторије, краља Едварда VII и краља Џорџа V, Марија Микетић се позабавила комплетном генезом племенитих Пеџета, почевши од њиховог најдаљег претка Левиса Бејлија, бискупа у Бангору у Шкотској, преко Хенрија Бејлиjа, првог ерла од Аксбриџа, до фелдмаршала лорда Хенрија Вилијема Пеџета и лорда Алфреда Пеџета, деде по оцу Леди Лејле Пеџет...

У књизи је уверљиво, с много љубави и пажње, представљена и њена мајка, Леди Мини Фиска Стивенс Пеџет, као и њен отац – генерал сер Артур Пеџет, те тројица браће: пуковник Алберт Едвард и близанци капетани Реџиналд и Артур млађи, потоњи конзули. Такође, сазнајемо појединости из живота и дипломатског рада њеног супруга сер Ралфа Пеџета, за шта је књижевници, како сама каже, у великој мери као водич послужило вредно и веома значајно дело, овде присутног, поштованог професора доктора Чедомира Антића, али такође и извештаји саме Леди Пеџет која је она слала Српском потпорном фонду, а сабрани су и објављени у форми књиге под називом „Са нашим српским савезницима“.

Осим исцрпног увида у живот и рад Леди Пеџет, на страницама књиге Поноћно светло оживљене су и друге бројне личности из наше прошлости: Мејбел Грјући, Делфа Иванић, Даринка Грујић Радовић... Истовремено, ово је прича и о нашим прецима, нашим херојима и јунацима, у најславнијем и најтрагичнијем периоду српске историје, виђеним кроз очи једне пламените странкиње, која је с истинском љубављу и бесрајном оданошћу посветила српском роду цео свој живот.

На послетку, Леди Пеџет је и своју последњу овоземаљску мисао упутила вољеним Србима, изјавивши на самртној постељи: „Нека ме сви забораве! То ми је свеједно. Али ће ми тешко пасти ако ме моји Срби забораве!“