Век од рођења академика Енрика Јосифа обележен научним скупом у САНУ

Био је један од најзначајнијих српских стваралаца, интелектуалаца и мислилаца друге половине 20. века, посебан по својим естетичким и филозофским ставовима јединственим за време у којем је стварао.

Знаменити композитор, дугогодишњи професор Музичке академије у Београду, оставио је дубок траг и на пољу музичке критике, есејистике и публицистике.

„То је човек чија је реч веома лирски, а стамено звучала струком, радом, светом уметности. Он је јако добро разумео параболе у култури, у духовности. Он је нека врста Момчила Настасијевића који се веома стамено кретао земљом, али носио је негде у дубини ту фрулу, тај дах. И није чудно што је велики део живота провео уз флауту, уз хор флаута, уз Милета Азањца, јер то је био свет његове примарне и прималне лирике која се врло интелигентно, са старим и новим заветима, прожимала и спајала“, истиче академик Светислав Божић.

О заоставштини Енрика Јосифа, чији највећи део чини нотна грађа, од 2021. године брине Одбор за заштиту српске музичке баштине у Српској академији наука и уметности. Композиције из тог фонда изведене су на концерту у Галерији Сану, од којих су две изведене први пут.

„Постоји једна интересантна, ако могу да кажем, легенда о тим његовим нотама и наслеђем музичким, да он није волео да публикује своје композиције. Значи, те ноте постоје у рукописима и у разним варијантама око којих данас постоје живе дискусије међу извођачима, која је варијанта права“, напомиње Јелена Јовановић,редовни члан Oдељења уметности САНУ.

Да би се разумела сложена и свестрана уметничка личност Енрика Јосифа неопходно је разумевање његове емоционалне, духовне и религиозне природе. Научни скуп на којем се говорило о свим значајним пољима његовог деловања и о садржају и стању заоставштине, подсећа нас да бринемо о наслеђу великана какав је био Енрико Јосиф.