Великим концертом Патра обележила стогодишњицу рођења Марије Калас

Када кажеш оперска дива, помислиш на – Марију Калас.

И готово пола века након смрти, грчка уметница незаборавног гласа импресивног распона и узбудљивог живота синоним је за златне године оперске уметности и гламур и емоције који су их пратили.

Ове године навршава се век од рођења Марије Ане Кекилије Софије Калогеропулу, како јој је било крштено име, а широм Грчке, али и света, концертима и манифестацијама обележава се тај јубилеј.

У величанственом амбијенту средњовековне тврђаве у Рију, у подножју архитектонске лепотице, моста Рио – Адирио, престоница Пелопонеза одала је пошту овој великој и јединственој уметници непревазиђеног талента. 

Концерт у Патри одржан је под именом познате арије из Пучинијеве Тоске, „Vissi d'arte, vissi d'amore” (Живела за уметност, живела за љубав) која симболично представља и животни мото кратког и страственог живота Марије Калас.

Замишљен је као прича о животном путу примадоне, кроз који је публику водила мецосопран Лидија Ангелопулу, илустрован најпознатијим аријама из популарних опера, углавном бисерима белканта, који су јој донели светску славу и по којима ће остати упамћена. 

Репертоар су изнели грчки оперски уметници, предвођени локалном звездом оперске сцене, колоратурним сопраном Василики Карајани, рођеном Патранком, која је покрала највеће аплаузе, а чији нас је моћан и емоцијама обојен глас, мелодичношћу и бојом управо подсетио на глас Марије Калас.

Сетни вибрато њене „Каста диве" остао је да виси у ваздуху и када су се рефлектори погасили, а уметници и публика напустили сцену.

Марија Калас је умрла усамљена и готово изолована у Паризу у 54. години. Две године касније, по њеној жељи, пепео диве расут је по бескрајном плаветнилу Егејског мора, а њен емотивни и ненадмашни глас запловио је у вечност.