Пре сто година рођена је Марија Калас – божанствена primadonna assoluta

„Увек сам играла јунакиње које умиру због љубави и то је нешто шта разумем“, рекла је Марија Калас непосредно пред смрт. Деценијама након смрти, она је и даље најсјајнија икона оперског света: врхунска певачица, јединствена глумица и аутентична трагеткиња, славна личност и дама великог стила и елеганције.

Многи су је називали „Богињом грчке трагедије“, јер њен живот ван сцене није био блистав и гламурозан. Рођена је као дете грчких имиграната у Њујорку. Током Велике депресије њена породица је банкротирала, родитељи се разводе, а Марија се са мајком и сестром враћа у Грчку.

Са свега пет година уписала је музичку школу. Могла је да пева као сопран, мецосопран и тенор.

Са 16 година започела је каријеру у позоришту Олимпија у Атини, али њеним професионалним дебијем сматра се улогу Беатрисе у Бокачу, 1942. године. Исте године добила је и главну улогу у Тоски, што јој је отворило врата светске славе.

Од 1949. године као да су јој се отворила сва врата. Наступала је у Венецији, у операма Вагнера и Белинија, у миланској Скали, у Лондону...

„Сада када сам догурала довде, за мене више нема никаквих изненађења", изјавила је на врхунцу славе.

Иако је чезнула за љубављу, истинску никада није доживела. О љубави са Аристотелом Оназисом сви говоре као о правој љубавној трагедији. Мало ко зна да је 1960. године родила њихово прво и једино дете, Омера, који је истог дана преминуо.

Четири године касније Аристотел је оставља због удовице Џона Кендија – Жаклине, али јој се враћа годину дана касније. Међутим, срећног краја у овој љубави није било, јер Марија убрзо започиње везу са познатим оперским тенором Ђузепеом ди Стефаном.

Последње дане Арисотеловог живота провели су заједно, тада јој је рекао: „Волео сам те. Не увек добро, али толико колико сам могао.“

Оперска дива се са публиком опростила 1974. године, а након што је снимила филм Медеја, три године касније, у потпуности се повукла са сцене у свој стан у Паризу, где је исте године и преминула.