Мари Даријесек поново у Београду – књижевност као простор слободе и рушења клишеа

Већ са дебитантском књигом Свињизми са 27 година, Мари Даријесек одмах је била прихваћена као писац.

Данас, 30 година од објављивања, ову своју књигу у којој метафором о чудовишном облику пубертета жену претвара у крмачу, карактерише као лажно невину и признаје да када би срела ту младу себе, да би јој рекла да је храбра.

„Ја бих тој младој Мари рекла: 'браво'. Ти си веровала у своје снове. Усудила си се да напишеш ту књигу и ниси никога питала да ли имаш право, већ си искористила своје право на слободу и урадила нешто што си сматрала да је потребно“, каже књижевница.

Мари Даријесек одувек су биле блиске несхваћене жене. У свом роману Бити овде, дивно је бави се животом немачке сликарке Пауле Модерсон Бекер, која је била жена испред свог времена, али чији је рад деценијама био маргинализован, а коју је Мари својим романом учинила видљивом.

„Када сам писала ту књигу, нисам имала утисак да радим на томе да жене буду видљивије, тако да сам јако срећна што сам дала свој допринос“, напомиње Даријесекова.

Духовита језиве неизвесности, Наш живот по шумама је дистопијски роман у коме жена психијатар бежи од дигитализованог и умреженог света који делује претећи, који доводи у питање наше идеје о будућности.

„Можемо да кажемо да је сајенс фикшн нешто што је блиска будућност. То је нешто што ће се десити следеће, ове године. Тако да сматрам да књига има и ту улогу да најави, да предупреди уколико може неке ствари, да је нешто алармантно и да сви морамо бити свесни, поготово ми књижевници“, наглашава књижевница.

Марида Риесек одувек књижевност посматра као алат за разбијање клишеа.