Књига због које ћете пожелети да откријете танго

Управо тако делује и књига Милонга страсних сенки: И то је танго, коју су приредили Ксенија Билбија и Бранко Анђић. Она не тражи од читаоца да зна било шта о тангу. Напротив. Отвара му врата једног света у коме су људске приче важније од корака, а емоције важније од плесне вештине.

У овом избору налазе се двадесет четири приче великана хиспаноамеричке књижевности, од Хорхеа Луиса Борхеса до Хулија Кортасара и других значајних аутора који су у тангу препознали много више од музике и плеса. За њих је танго био прича о животу самом.

А какве су то приче?

То су приче о љубавима које нису заборављене ни после много година. О људима који носе успомене као највеће благо и најтежи терет. О случајним сусретима који промене судбину. О градовима који памте своје становнике и становницима који не успевају да побегну од својих градова.

Свака прича открива по један део света танга, али и по један део нас самих. Читајући их, схватамо да танго није настао као забава. Рођен је међу људима који су далеко од куће тражили нови живот, носећи у себи усамљеност, наду, љубав и чежњу. Зато су његове мелодије толико блиске чак и онима који никада нису закорачили на плесни подијум.

Посебну драж књизи даје начин на који је осмишљена. Уместо сувопарних објашњења, читаоца у свет танга уводе речи попут загрљаја, погледа, бандонеона, милонге, корака и тишине. Иза сваке од њих крије се прича. А иза сваке приче један мали универзум.

Док читамо о Буенос Ајресу, понекад имамо осећај да читамо и о Београду. Као да та два града, удаљена хиљадама километара, деле исту способност да од меланхолије направе лепоту и да од пролазних тренутака створе успомене које трају читав живот.

Зато Милонга страсних сенки није књига само за љубитеље танга. Она је за све који верују да добра књижевност може да нас одведе тамо где никада нисмо били и да нам покаже нешто што смо одувек носили у себи.

После последње странице можда нећете одмах обути плесне ципеле. Али постоји велика шанса да пожелите да чујете један танго. Да прочитате још неку причу из Буенос Ајреса. И да се запитате зашто један плес већ више од сто година инспирише највеће писце света.

А то је, можда, најбољи знак да у рукама немате само књигу о тангу, већ књигу о свему ономе што нас чини људима.

Јер, понекад нас до најбољих прича не доведу књиге које тражимо, већ оне које нас позову на плес.