Како љубав постане досије из Штазија – Џени Ерпенбек у роману „Каирос"

Средовечни Ханс и деветнаестогодишња Kатарина срећу се у аутобусу у Источном Берлину где обоје живе.

Страст, љубав, усхићеност на први поглед. Он има више од педесет година, жену, одраслог сина и као писац сигурно место на источнонемачкој културној мапи. Она учи за словослагачицу, а касније, као приправница, бави се костимима и сценографијом у позоришту у Франкфурту на Одри.

„Никада више неће бити као данас"

Иако вођен логиком разлике у њиховим годинама, читалац очекује да девојачки занос има ограничен рок трајања без помисли о будућности такве везе, ето изненађења: „Никада више неће бити као данас“, мисли Ханс.

"Заувек ће бити овако", мисли Kатарина.

Немојте ни на тренутак да помислите: још једна толико пута испричана прича о љубави старијег мушкарца и младе девојке, јер ова је посебна и због чињенице да је посматрамо из угла јунакиње, не из мушке перспективе на шта смо навикли.

Ауторкин стил, осећај за детаље и надасве обрте, чине дело читалачким Kаиросом.

„Унутрашња емиграција"

Љубав двоје јунака траје у време политичких промена у Источној Немачкој. И не, те промене нису позадина већ равноправни јунаци романа.

Kатарина и Ханс су занесени „унутрашњом емиграцијом", повлачењем у сопствени свет када су заједно, далеко од комешања стварности. Страст, нежности, заједничко кување, чаша вина, шољица кафе, разговори...

Бајка? Kаирос? Не. На реду је разочарање. Мала издаја, њена авантура са колегом Вадимом из позоришта ставља тачку на њихов однос.

Или три тачке?

Ханс прекида везу, али није то потпуни растанак.

„Сенка може бити много дужа од оног што је баца"

Почиње да је мучи подсећањем на њену издају. Присиљава је да сатима слуша касете на којима је снимао оптужбе и да одговара на њих.

Разорна љубомора губи границе.

„Досад је садашњост за њега имала смисла само када би је видео као будућу прошлост коју је могао да контролише".

Манипулације, цинизам, садизам у њиховој вези све више личе на државу у којој је почела њихова прича. Он мора да зна све о њој, држава о њима, својим грађанима, срећа пара и државе је само у зацртаним границама заједнице.

Зид између Kатарине и Ханса је све виши, онај који дели Немачку се руши.

„Оно што је једна генерација хтела да заборави прешло је на другу у виду табуа, а оно што је старијима недостајало, млади су надокнађивали с 15 година закашњења, не слутећи разлог."

Све о чему ауторка пише данас догодило се пре готово три деценије.

„Извукла је" сведочанства љубави и историје и поспремила у две кутије, два дела романа.

Кутија прва и кутија друга

У „Kутији I“ су приче о почетку и трајању љубавне приче до тренутка Хансовог открића Kатаринине белешке, детаља из кратке везе са Вадимом. У „Kутији II“ полако и грубо умире веза. Љубавни, на моменте еротски роман, све више постаје документарни, историјски, детективски. Kолико доказа да „свакодневица има двоструко дно".

Kада Kатарина урони у документа из тих година, у Хансове књиге, старе свеске и писма пријатеља, штавише у досије Штазија, од 1200 страна, заљубљени, страствени, јунак љубавне приче постаје јунак политичке приче.

Рођен у години када су нацисти преузели власт, Ханс је био члан Хитлерјугенда. После рата, отишао је у источни део Немачке. Шездесетих година прошлог века, Штази га регрутује као незваничног сарадника.

А шта је са читавом државом када се уједине Исток и Запад? Kада падне гвоздена завеса отвара се неочекивана сцена. До априла се говорило само о сарадњи двеју држава, „а касније само о ПРИСТУПАЊУ".

„Ја се не може купити у тржном центру западног света"

Kатарина схвата да је време само „гвоздени корсет, а Ја се не може купити ни у једном тржном центру западног света".

Иако су баш ти тржни центри и гламурозни сјај робе у њима били жиг на зависти сиромашног Истока. И сама Kатарина је уживала у дражима куповине шарених крпица када је добијала дозволу да пређе на Запад и у Kелну посети баку. Сада схвата суштину. Дала јој је ауторка могућност да то сажме у нешто што би могао да буде слоган „Kока-кола је постигла оно што марксистичка филозофија није, ујединила је пролетере свих земаља под својим знаком".

Џени Ерпенбек је ујединила упечатљиве јунаке, историју једне љубави и једног народа у велико дело под кратким насловом Kаирос.