Зашто је латински постао пука ексцентричност - "Глобална историја незнања" Питера Берка

Да ли сте се икада запитали шта је незнање? Било би занимљиво да покушате да одговорите на то питање пре читања ове књиге. А, онда уживајте у изненађењима која Питер Берк, британски историчар, професор емеритус културне историје на Кембричком универзитету и доживотни истакнути члан Колеџа Емануел, научно утемељено, списатељски савршено, на моменте анегдотски износи пред вас.

У својој новој књизи, Берк за почетак објашњава да је традиционална дефиниција једноставна: "незнање је одсуство или лишеност знања".

Зашто се дефиниција незнања сматра прешироком? Разлози су нарочито занимљиви, имајући у виду разлике, рецимо у енглеском, међу појмовима ignorance "незнање" и rescience "бесловесност" и како се оба та термина разликују од "незнања" non-knowledge. Следе занимљиви примери из других језика. За језичке сладокусце али не само за њих, па је зато још једна књига коју вреди прочитати овог месеца. 

Замашно незнање човечанства

Чека вас 15 поглавља праве историје незнања, заправо истраживања замашног незнања човечанства кроз векове од религије, политике и науке до бизниса и катастрофа. 

Берк нам показује начине на које је незнање утицало на животе обичног човека током историје. Занимљиво је да је некад било и корисно, "блажено", наравно углавном је доносило зло. Објашњава "мреже повезаних идеја“, у којима су "препреке, заборав, тајност, порицање, неизвесност, предрасуде, неразумевање и лаковерност“.

Незнањем су се, како објашњава Берк, бавили први филозофи још пре 2.500 година. Наравно и стицањем знања, а како је свет од времена Конфуција, Сократа, античке Грчке и Рима, односно свега што симболизују, стигао до Трампа, од великих сазнања до сумњивих знања и манипулације на друштвеним мрежама, дезинформација, лажних вести, преоптерећености информацијама? И о томе је ова књига.

Четрдесет врста незнања

Постоји, изненадиће вас податак, више од 40 врста незнања. На пример „стратешко незнање“ „намерно држање других у незнању“, оно што чине владе и шпијунске агенције, „организационо незнање“, које сте сигурно и сами искусили, јер је заступљено у фирмама, корпорацијама, када водећи људи намерно задржавају сазнања само за себе.

И Шерлок Холмс је доспео на странице Глобалне историје незнања и то као пример „Рационалног незнања“, односно уздржавања од сазнавања када је штета већа од користи. Можете ли да се сетите зашто? Подсетиће вас Берк.

Аутор пише да је још просветитељски политички филозоф Жан-Жак Русо приметио да „целу земљу прекривају народи којима знамо само имена, али се усуђујемо да доносимо судове о људској раси." И то се није променило до данас, па је много запањујућих примера како су политичари прекрајали границе земаља о којима нису знали довољно. Незнање, истинско или лажно, свесно или несвесно, у религији, науци, рату, политици, бизнису доводило је и до катастрофалних последица, показују ове странице.

Од незнања до знања

Пратећи историју незнања откривамо и другу страну, историју сазнавања, знања, као и његове свевремене границе.

Један од занимљивих примера упоредног тока уздизања и срозавања знања на ниво незнања на само пола странице сликовито приказује аутор подсећајући да се од ренесансе до двадесетог века очекивало од припадника више средње класе да познају историју, филозофију, језик античке Грчке и Рима. Од посланика у британском парламенту се очекивало да препознају алузије у говорима у Доњем дому или у Тајмсу. А, "данас када Борис Џонсон каже нешто на латинском то је пука ексцентричност". Наравно, сви су чули за Аристотела, Платона, Хомера, Вергилија али ко је прочитао неко њихово дело макар у преводу?

Не морате да размишљате о Британији, погледајте око себе! Ко је од ваших пријатеља посегнуо за класичним делом? Па да се похвали сликом насловне стране књиге на Инстаграму. Звучи као добра шала.

Зато послушајмо савет Питера Берка и вратимо се речима Марка Твена: "Сви смо ми незналице, само свако о нечем другом."

Добро је бити свестан тога.