Монографија „Михаило Обреновић“ открива нам детаље из живота владара који нас је задужио на многим пољима

Кнез Михаило Обреновић, српски владар и реформатор је рођен 1823. године. Тим поводом објављена је прва научна монографија о овом владару проф. др Данка Леовца, која је на управо завршеном Сајму књига овенчана Посебним признањем за допринос из области науке.

Упознајте Кнеза Михаила Обреновића – просто вам то каже ова репрезентативна монографија, која кнеза Михаила прати од раног детињства, од дечијих болести, а био је прва особа у Србији која је вакцинисана против богиња. Пролази кроз његово школовање, прве дипломатске кораке који се догађају у време Милетине буне.

Низом нових података, докуманата, професор Леовац посматра кроз време и односе на домаћој и европској сцени кнеза Михаила, како каже несхваћеног, али владара који нас је задужио на многим пољима, као друштво, а посебно град Београд.

„Од времена друге владавине кнеза Михаила настају први регулациони планови самог Београда. Уређује се делимично и простор самог Калемегдана, који ће на неки начин постати један од најпознатијих београдских паркова. С друге стране, на пољу здравства кнез је исто доста учинио. Оснивање прве варошке болнице у Београду“, наводи аутор монографије.

Данко Леовац своју пажњу усмерава и на бележницу, дневничке записе, кнеза Михаила које је пронашо код једног приватног колекционара.

„Ту сазнајемо доста о тој његовој, на неки начин, сети. Његова нека осећања која су можемо рећи била доста узрујана након смрти мајке. Доста специфичном одласку из Србије, практично протеривању“, додаје др Леовац.

Боравак у емиграцији помогао је кнезу Михаилу да сазри као политичка фигура, да спозна бројна друга друштва и са различитим угледним људима размени мисли. Тај нови свет желео је да примени у Србији шездесетих година XIX века.

„Нажалост то није било баш тако лако изводљиво будући да тадашње српско друштво има преко 90 процената неписменог становништва. Значи, ви у једној земљи где имате толико неписменог становништва не можете да уводите слободу штампе, јер њу нема ко да чита“, напомиње историчар.

Та његова друга владавина свакако је била сусрет са реалношћу. Ми данас не можемо да утврдимо колико је личности помогао кнез Михаило, младе да се школују у Бечу, или колико је помогао да се неке књиге појаве код нас. Једно је сигурно, монографија Кнеза Михаила, разбија све стереотипе и о њему и о династији Обреновић.