Јапански уметник о реакцијама Срба на ракуго позориште: Пожелео сам да живим у Србији
Поводом обележавања 140 година од упостављања билетералних односа Јапана и Србије, у нашој земљи гостују врхунски јапански уметници, који нам представљају позоришни жанр ракуго. По реакцијама које је добио, јапански позоришни мајстор каже да је пожелео да живи у Србији.
Ове године се обележава 140 година од почетка званичних односа Србије и Јапана, још од када су 1882. године краљ Милан Обреновић и јапански цар Меиђи разменили писма пријатељства.
„Односи Јапана и Србије су веома пријатељски и постоје многи лепи, али мало познати догађаји у историји наших односа“, каже бивши амбасадор Тоши Цунозаки.
Као занимљив пример наводи цвет бухач, који расте у Србији и који је још у 19. веку нашао примену у Јапану.
„Једна од особина бухача је да одбија комарце и друге инсекте, па су Јапанци још у 19. веку донели тај цвет у Јапан и помоћу њега направили штапиће катори сенко који спречавају убоде комараца, а фирма која их производи је веома позната“, наводи Цунозаки.
Међу најпознатијим јапанским културним тековинама је позоришни жанр – ракуго.
„Седи се на јастуцима, носи се кимоно и једна особа истовремено изводи више улога и током наступа прича занимљиве и духовите приче", објашњава мајстор јапанског приповедања Сан-ју-теи Ракумара.
Веома важну улогу у јапанском позоришту игра музика.
„Јапанско позориште се зове кабуки, а делови одређених представа се узимају и инкорпорирају у ракуго. Постоје тематске песме које се изводе на почетку ракуга, а током представе свира се на традиционалним јапанским инструментима шамисен и таико“, додаје Ракумара.
Јапански позоришни мајстор каже да је српска публика одлично реаговала на ракуго.
„Реакције су биле такве да сам пожелео да живим у Србији“, кроз осмех каже Ракумара.
Коментари