Деспот Стефан Лазаревић - најбољи српски владар средњег века

Посебан по томе што је подигнут на месту где је преминуо последњи верлики средњовековни владар Србије, син кнеза Лазара, деспот Стефан Лазаревић, споменик у порти цркве у Чесминама у селу Марковац, један је од најстаријих не само на подручју Београда.

„Боравећи у лову на Космају свратио је у своју цркву задужбину, кратко се задржао, попевши се на коња, само је пао", истакао је Јосип Пушица, председник црквене општине Храма Светог пророка Илије.

Легенда каже да је овај споменик штитио од непогода и да су љубоморне комшије из другог села покушале да га пренесу, али да шест пари волова није могло да га превезе из атара Марковца па су га мештани вратили на место.

Деспот Стефан је по добијању титуле 1.403. године престоницу пресело у Београд. Тако су и падине Космаја постале важан фактор у заштити и одбрани па је ту саграђено више манастира. Један од њих је и манастир Павловац.

„Имамо важан историјски документ који говори о присуству деспота Стефана на овим просторима. То је писмо од 21. новембра 1424. године, када деспот из Павловца пише Дубровачкој републици неку врсту разрешенице за њихову властелу. Управо је један од ових објеката манастира Павловац, грађевина са северне стране цркве је можда служила за смештај деспота Стефана Лазаревића", истакао је др Немања Марковић из Археолошког института Београд.

Деспот Стефан обновио је и манастир Кастељан, који је саградио краљ Драгутин у атару космајског села Неменикуће. Комплекс је истражен седамдесетих година прошлог века и без обзира на то што до њега нема асфалтног пута, све више људи га обилази. Једна од највећих задужбина деспота Стефана био је манастир Светог Георгија у насељу Лештане. Када је црква, уз помоћ верника, на овој локацији недавно почела да гради нови манстирски комплекс, откривени су остаци старог.

„Био је то велики комплекс са великом црквом која се није до данашњег дана очувала, али после много година и векова, поново обнављамо манастир Светога деспота Стефана Лазаревића", истакао је архимандрит Јоаникије, настојитељ манастира у Лештанима.

Велики ратник је, кажу, учествовао у 33 битке, а никад није поражен. Био је први витез Европе, књижевник, деспот у чије време се у Србији производила чак четрвтина сребра у Европи.

„Деспот Стефан Лазаревић је вероватно најбољи српски владар средњег века. Немањићима се све отварало, околности су им ишле на руку, а деспот Стефан је у најгорем тренутку наше историје обновио српску државу. Он је први од Београда направио српску престоницу. Како је он рекао: нашао сам место најкрасније од давнина", истакао је др Предраг Марковић, историчар.

Споменик у центру Младеновца, као и онај на Гундулићевом венцу, који су недавно подигнути, показују да се престоница достојно одужује једној од најзначајнијих личности у својој историји.