Нова издања књига „Мит и религија у Срба“ и „Природа у веровању и предању нашег народа“

Веселин Чајкановић је по трећи пут међу нама. Књига Мит и религија у Срба у „Плавом колу“ Српске књижевне задруге први пут се појавила пре готово пола века.

„Веселин Чајкановић је био човек неподобан после Другог светског рата, па је требало да прође неко време да се његове студије о српској религији и митологији објаве. То је урадио и приредио ученик Веселина Чајкановића, академик Војислав Ђурић, одличан познавалац народне баштине и светске књижевности и поезије“, објашњава Драган Лакићевић, главни уредник СКЗ.

Сада је поново пред нама у дивот издању. И најтраженија је књига већ дуже време из Задругиних кола која излазе 130 година.

„Можда се смањио број стручњака и оних који се баве овим темама и овом дубином искона. Али, ово је дело за сваког пажљивог и помног интелектуалца. Ту се може открити много из наше духовне прошлости што је затомљено у народним веровањима, предањима, народним песмама, легендама које Чајкановић тумачи на модерни научноистраживачки начин“, додаје Лакићевић.

„Свако знање има своје место и своје оправдање“, забележио је Тихомир Ђорђевић, аутор а потом и председник Српске књижевне задруге. И његово дело Природа у веровању и предању нашег народа доживело је ново издање.

„Претходно таквих књига није ни било. То је једна специфична синтеза која упућује наше читаоце на један комплекс тема које се тичу народне традиције и народног поимања о природи. У првој књизи Тихомир Ђорђевић је заправо говорио о важним феноменима и појавностима у природи - а то јесу метеоролошке прилике, затим тектонске промене које се дешавају у природи, о небеским телима, такође су чланци који су опредељени“, наводи др Бранко Златковић, виши научни сарадник Института за књижевност и уметност.

Тако о палнинама налазимо следећи запис: „Наше предање о постанку планина има два типа. По једнима је Бог бацио планине онамо где су, а по другима земља је стезана па су се услед тога планине уздигле!" Има текстова и о биљкама, а највише о домаћим и дивљим животињама.

„Највише интересовања је било за таква питања рецимо у последњој деценији 20. века. Али једновремено та књига је нашла и упоришта и у другим балканским и јужнословенским, па и светским оквирима, тако да је врло брзо заживела и она и дан данас представља једно од основних извора за проучавања словенске културе“, наглашава др Златковић.

Осим научницима, по занимљивости тематике интересантна је и широј публици.