Како је настала модерна грчка држава – нова књига амбасадора Душана Спасојевића

Настала је као плод вишегодишњег преданог рада, који је подразумевао истраживање опсежне архивске грађе и литературе, укључујући и грчку, чији језик аутор говори. Реч је о посебном издању у заједничком подухвату Издавачке куће „Чигоја штампа“, Института за новију историју, Института за европске студије и Фондације Шапер.

Књига, чији су рецензенти тројица угледних историчара, професори београдског и солунског универзитета Милан Ристовић и Спиридон Сфетас и директор Института за новију историју др Миле Бјелајац, појављује се на двестоту годишњицу почетка борбе за ослобођење Грка од турске окупације.

У заједничком предговору књизи проф. Милан Ристовић и проф. Спиридон Сфетас наводе да „Спасојевић, пажљиво расплићући клупко догађаја, утицаја, личности, уводи читаоца у сложен сплет супротстављених односа великих европских сила по питању политике према Османском царству, току и концепцијама устанка, улози у пружању подршке грчким устаницима као и њиховим дуготрајним утицајима који су од првих дана постојања младе Хеленске краљевине подгревали унутрашње поделе и сукобе“.

Писци предговора подвлаче да аутор „убедљиво приказује борбу, устаничке победе и поразе, сукобе њених вођа око првенства и власти, дајући и биографски прецизно исцртане ликове кључних личности“, те да „указује на повезаност српског и грчког покрета, међусобне везе и утицаје, али и њихове различите путеве и особености и динамике“.

„Ово је књига енциклопедијске инспирације“, мишљења је новинар и писац Радивој Цветићанин, који истиче да Спасојевић „као и његов велики узор Слободан Јовановић, историју доживљава као савршену, велику причу“, те да је „такву заправо испричао овде“. Политикин колумниста Бошко Јакшић оцењује да је обиље грађе Спасојевић савладао „историчарски детаљно и списатељски јасно и лако“, и дао „драгоцени допринос историјама Грчке, Србије, Балкана и Европе“.

Историчар др Миле Бјелајац сматра да „амбасадор Спасојевић својом лепо писаном књигом сваком Србину намернику, туристи или новинару, приближава сваки део Грчке на посебан начин, а да историја великог устанка и почетака независности пред читаоцима ненаметљиво ствара и слику наше властите историје трпљења под турском владавином“.

„Срби воле али не познају Грке“, каже проф. др Дарко Танасковић у свом осврту на књигу, а она ће свакако допринети превазилажењу те околности. Према његовим речима, Спасојевић нам је „даровао много више од поузданог водича кроз раздобље у коме су створене грчка држава и модерна нација, даровао нам је драгоцено епистемолошко полазиште за озбиљну карактерологију Грка“.

Аутор књиге "Грчка: рат за независност, стварање државе и препород нације" Душан Спасојевић дипломирао је на Правном факултету у Београду, а магистрирао међународне односе на Лондонској школи економије и политичких наука.

Између 2000. и 2013. године обављао је дужности шефа Кабинета савезног министра унутрашњих послова, спољнополитичког саветника председника Републике, помоћника министра и државног секретара одбране, као и амбасадора Србије у Турској.

Од 2016. године је српски амбасадор у Грчкој. У ранијим политиколошким студијама и есејима, претежно о међународним односима, међу којима је и књига "Између Турске и Европе", Спасојевић је испољио научничку страст и темељност у студирању грађе, и, истовремено, таленат да то изрази на модеран начин, спајајући поузданост са занимљивошћу излагања. Такав приступ остварио је и у овој својој најновијој књизи, чији излазак са задовољством објављујемо.

Књига има 416 страна, опремљена је богатим научном апаратом, најпробранијим илустрацијама и изузетно корисним, специјално за њу израђеним, географским мапама, које верно одсликавају историјске процесе. Књига ће бити доступна у свим бољим књижарама у Србији, Црној Гори и Републици Српској.