Корона не треба да нас спречи да причамо о књигама

Када су током првог пандемијског таласа у привремену болницу на београдском Сајму почели да пристижу први пацијенти, на друштвеним мрежама се појавила шала како је то јединствена прилика за мале издаваче да без проблема добију лепо место у арени Хале 1.

Надамо се да ниједан издавач, уредник, лектор, писац (сами све преметните и у женски род!) није био „заглавио" под великом куполом здања на обали Саве, али је међу пацијентима ове привремене болнице сигурно било оних који су у октобру прошле године на истом месту били као посетиоци највећег културног догађаја у Србији, манифестације коју у току седам дана трајања посети преко стотину и педесет хиљада људи.

И не само због тога, Међународни сајам књига у Београду је увек био нешто посебно, увек је изазивао јаке реакције, учесници и посетиоци га или обожавају или готово патолошки презиру, али чак ни они који на Сајму књига никада нису били имају мишљење о томе шта је на Сајму књига добро, шта не ваља, и шта би требало предузети да би Сајам књига био бољи.

Онај исти који је смислио шалу са почетка текста вероватно би рекао како сваки становник Србије има својих једанаест фудбалера који би морали да играју за репрезентацију и зна како би Сајам књига требало да изгледа.

Али, док је фудбалска репрезентација играла пред празним трибинама и изгубила, књиге и њихови читаоци су и током свих ових пандемијских месеци наставили да побеђују, иако 65. Међународни сајам књига напослетку ипак није одржан.

То, међутим, није спречило да се у јавности, упоредо са дискусијом о кандидату за новог селектора фудбалске репрезентације Србије води дискусија и о перспективама културног живота и будућности Сајма књига. 

Леп допринос овом толико потребном дијалогу крајем месеца октобра дали су готово сви домаћи издавачи. Они највећи су у својим књижарским ланцима давали велике „сајамске" попусте, а они мањи су се током једног викенда дружили са читаоцима на београдском Тргу републике.

Пред сам крај ове године која се, можда би онај наш шаљивџија приметио, заправо завршила још половином марта, свој допринос дијалогу као основном предуслову за опстанак културног живота даће и сȃм Београдски сајам.

У петак и суботу 11. и 12. децембра, у свечаној сали сајамске управне зграде биће организован дигитални дводневни трибински програм под називом „Отклон од дистанце".

Учесници разговора биће, дакле, физички на једном месту, уз поштовање свих прописаних санитарних мера, док ће заинтересована публика моћи уживо да прати трибине путем друштвених мрежа, а снимци свих разговора ће потом бити доступни на сајамском Јутјуб каналу и бројним другим дигиталним платформама.

Да је 65. Сајам књига одржан, посетиоци би имали прилику да присуствују некој од преко педесет трибина.

Било је планирано да се, сем о Пекићу, Селимовићу, књижевном преводилаштву и осталим темама ових осам дигиталних трибина, говори и о Слободану Селенићу, Скендеру Куленовићу, Алберу Камију, Алфреду Хичкоку, Федерику Фелинију, домаћој квир књижевности, најмлађим домаћим песницима и приповедачима, научно-популарној литератури о ковиду 19 и многим другим занимљивим феноменима.

Предстојећи дигитални трибински програм, дакле, представља тек део онога о чему смо желели да се разговара, а онај наш шаљивџија би се овде можда ипак мало уозбиљио, и онда приметио како бисмо „Отклон од дистанце" могли да назовемо и Острвцем Сајма пређашњег.

Дођите на ово наше острвце, а онда да се здрави и жељни књижевних дружења окупимо наредне јесени на Сајму књига!