Васкршњи дани уз музику српских и руских композитора

Таква дела компоновали су наши најзначајнији композитори, а и данас их изводе реномирани музичари и хорски ансамбли. Предлажемо неколико вокалних и вокално инструменталних дела посвећених Васкрсу, или насталих на основу тематике која описује Христово страдање и васкрсење.

Из богате традиције српског хорског певања и многобројних дела посвећених данима великог празника, по свом значају, издваја се дело Страсна седмица Стевана Стојановића Мокрањца, написана за мешовити хор 1893. године.

Дело садржи једанаест краћих композиција које се изводе у последњој недељи Васкршњег поста. Компоноване на црквене напеве, могу се изводити у цркви, стихира О како безаконоје пева се на Велики петак, Прва, Друга и Трећа Статија намењене су јутрењу на Велику суботу.

Захваљујући Мокрањчевом изузетном умећу компоновања, Страсна седмица је, у целини или појединачно, погодна и за концертно извођење. Текстови који описују Христове муке у садејству са музиком повремено граде и комплексну драматургију.

Незаобилазне строфе за сваки црквени празник јесу тропари, сачињени од неколико стихова који славе одређеног светитеља. Ови стихови поју се на вечерњем и јутарњем богослужењу и имају велику улогу у црквеном песништву.

Тропар посвећен Христу носи назив Христос Воскресе, а сва његова лепота нарочито долази до изражаја у аранжману који изводи наша посвећена интерпретаторка духовне музике Дивна Љубојевић, са својим вокалним ансамблом „Мелоди“.

Иако жанр ораторијума не потиче из традиције духовне српске музике, први српски ораторијум носи назив Васкрсење. Осим тематиком, ово дело Стевана Христића за солисте, хор и оркестар, из 1912. године, издваја се по третману драмске радње коју доносе солисти, као и по романтичарском језику обојеном импресионистичким поступцима.

Ти поступци нарочито долазе до изражаја на самом почетку композиције.

Написан на текст Драгутина Илића према библијској тематици, ораторијум је сачињен
из два дела. У првом, који носи назив Весница са гроба, Марија Магдалена Христовим ученицима саопштава да је Христов гроб празан.

Други део Христос међу ученицима описује поход на Голготу и Христово јављање ученицима, затим сцену с неверним Томом, а нарочито занимљиво финале доноси ставове Осана из католичке мисе и Христос воскресе из православне литургије.

Предлог за слушање музике у Васкршњим данима не би био потпун без помена руског музичког стваралаштва. Романтичарски композитор Николај Римски-Корсаков својом концертном увертиром Russian Easter Festival Overture оп. 36, из 1888. године, дао је допринос инструменталној музици посвећеној великом празнику.

Осим самог назива који упућује на Васкрс, на самом почетку партитуре уписана су три цитата.

Први и други преузети су из Старог и Новог завета док је трећи, опис прославе Васкрса, написао сам композитор. Читаво дело дочарава атмосферу и као да прича причу о једном руском Васкршњем дану.