„Скривени живот“ - Неопходност враћања једноставности

Један такав "скривени живот" изазвао је Малика да напише сценарио и да режира овај епски, тросатни, стилски и идејно изузетно разгранат и вредан филм. Протагониста је Франц Јагерштатер (Аугуст Дил), историјска личност, аустријски фармер који је одбио да се бори у Хитлеровој војсци, сматрајући да тај рат није исправан.

Због тога је завршио у затвору, одвојен од супруге Франциске и три ћерке, којима је био изузетно привржен. Овај наратив је полазиште за размишљање о времену рата и времену мира, друштвеним променама, смислу и оправданости патње, индивидуализму и филозофији паланке, као и о снази љубави.

Малик гради филм на опчињавајућим сликама природе, елементарној лепоти призора ливада, река, планина, у чврстој вези са филозофским питањима која се постављају. Значења вере, Бога и љубави, изливају се из те једноставне чистоте средине, а прати их глас наратора који вербализује део мисли, рођених са овим секвенцама.

Пре него што је постао филмски редитељ (први филм "Лоша земља" је снимио још 1973. године), Малик се бавио филозофијом, и био је под утицајем Мартина Хајдегера, чија је дела преводио. Хајдегерове идеје о неопходности повратка природи и изгубљеном бићу, отелотворене су у Маликовим филмовима, од "Дана раја" (1978), до "Скривеног живота".

Хајдегер је сматрао да човек Западног света заборавља шта значи бити људско биће, занемарујући да је део космоса: "У покушају да освоји свет, модеран човек се ломи због одсуства природних лепота." У вези са тим, Маликови филмови настоје да опораве човека, кроз повратак очаравајућим представама неба и земље. У нашем неолибералном друштву, далеко потрошачки суровијем од Хајдегеровог времена, нарочито је важно је (п)остати свестан те огољене снаге природе, и посебно данас, док се глобални систем руши.

Ратне околности су такође плодно тло за ницање спознаја. Масовно страдање изоштрава свест о вредностима једноставног живота којих човек често није свестан. У том смислу, филм потврђује истинитост мисли до које су дошли многи уметници и филозофи, да је патња неизбежна на путу стицања мудрости и доброте. У јеку бола, Франц закључује да је боље патњу трпети него чинити.

А његови избори се могу посматрати као чиста супротност "баналности зла", како је нациситичку производњу смрти дефинисала Хана Арент, студенткиња (и једно време љубавница) Мартина Хајдегера.

Препорука за филм "Скривени живот" Теренса Малика (филм је доступан у дигиталним видео клубовима, дистрибуција Блиц филма).