четвртак, 16.04.2020, 07:00 -> 07:11
Извор: РТС, БГБ
Завирите у Стеријин свет комедије
Библиотека града Београда пружа могућност за виртуелну посету изложбама посвећеним нашим великим књижевницима, које су гостовале широм Србије и света. Једна од изложби посвећена је Јовану Стерији Поповићу. Јован Стерија Поповић: „Увек истину говорити и себи следствен бити“
„Увек истину говорити и себи следствен бити", био је мото Стеријиног живота и рада. Изложба највећим делом обухвата пишчев живот везан за Београд који је обележила изузетна активност на пољу просвете и културе. Ауторка изложбе „Јован Стерија Поповић (1806-1856)" Олга Красић Марјановић, библиотекар саветник Библиотеке града Београда, поделила ју је у три тематске целине.
У првој је приказан Стеријих боравак у Београду од 1842. до 1848., ту су документи о његовом раду на оснивању културних и просветних установа младе српске државе. Стерија је учествовао у оснивању Тетара на Ђумруку и касније Театра код јелена у Београду. На изложби се може сазнати и како су се „стварали" глумци од „младих чиновника и женскиња", који су Стеријини комади први извођени, као и колико је дуката било потребно да се након гашења првог београдског позоришта - Театра на Ђумруку - адаптира сала првог београдског хотела „Код јелена" и изграде позорница и гледалиште.
Посебну целину чине плакати на којима су приказане богата рукописна грађа која се чува у Матици српској и старе и ретке књиге из фондова српских библиотека. У посебној целини изложбе приказани су плакати неких од најважнијих Стеријиних представа на београдским сценама од 1844. до 1990. године.
Ова збирка плаката кроз фотографије и документарну грађу уводи публику у живот и дело, али открива и срж онога шта је и ко је био Јован Стерија Поповић.
У релативно кратком периоду свог боравка у Србији, већ славни и признати комедиограф, предано је радио и као професор природног права и реторике на Лицеју. Као начелник Попечитељства просвештенија предлагао је и учествовао у доношењу закона о Народном позоришту и првог просветног закона у Србији. Био је и један од оснивача и покретача Београдског читалишта и Друштва српске словесности.
У доба оснивања модерне српске државе, када су полагани темељи значајних културних и просветних установа, Стерија је оставио видљив траг. Покренуо је иницијативу за оснивање Академије наука, Народне библиотеке, а 10. маја 1844. године основао је најстарију музејску установу у Србији - Музеум сербски, односно Народни музеј у Београду.
Од 1959. до данас снимљено је двадеетак по његовим делима: „Лажа и паралажа", „Џандрљиви муж", „Кир Јања", „Родољупци", „Покондирена тиква", „Зла жена", „Љубав, женидба и удадба".
Изложба „Јован Стерија Поповић (1806-1856)" отворена је 2006. поводом значајног јубилеја - 200 година од рођења великог писца, а за њену реализацију коришћена је грађа из целе земље и великог броја културних институција и позоришта.
Приредила: Јелена Виденовић
Коментари