Завирите у Стеријин свет комедије

Библиотека града Београда пружа могућност за виртуелну посету изложбама посвећеним нашим великим књижевницима, које су гостовале широм Србије и света. Једна од изложби посвећена је Јовану Стерији Поповићу. Јован Стерија Поповић: „Увек истину говорити и себи следствен бити“

„Увек истину говорити и себи следствен бити", био је мото Стеријиног живота и рада. Изложба највећим делом обухвата пишчев живот везан за Београд који је обележила изузетна активност на пољу просвете и културе. Ауторка изложбе „Јован Стерија Поповић (1806-1856)" Олга Красић Марјановић, библиотекар саветник Библиотеке града Београда, поделила ју је у три тематске целине.

У првој је приказан Стеријих боравак у Београду од 1842. до 1848., ту су документи о његовом раду на оснивању културних и просветних установа младе српске државе. Стерија је учествовао у оснивању Тетара на Ђумруку и касније Театра код јелена у Београду. На изложби се може сазнати и како су се „стварали" глумци од „младих чиновника и женскиња", који су Стеријини комади први извођени, као и колико је дуката било потребно да се након гашења првог београдског позоришта - Театра на Ђумруку - адаптира сала првог београдског хотела „Код јелена" и изграде позорница и гледалиште.

Посебну целину чине плакати на којима су приказане богата рукописна грађа која се чува у Матици српској и старе и ретке књиге из фондова српских библиотека. У посебној целини изложбе приказани су плакати неких од најважнијих Стеријиних представа на београдским сценама од 1844. до 1990. године.

Ова збирка плаката кроз фотографије и документарну грађу уводи публику у живот и дело, али открива и срж онога шта је и ко је био Јован Стерија Поповић.

 У релативно кратком периоду свог боравка у Србији, већ славни и признати комедиограф, предано је радио и као професор природног права и реторике на Лицеју. Као начелник Попечитељства просвештенија предлагао је и учествовао у доношењу закона о Народном позоришту и првог просветног закона у Србији. Био је и један од оснивача и покретача Београдског читалишта и Друштва српске словесности.

У доба оснивања модерне српске државе, када су полагани темељи значајних културних и просветних установа, Стерија је оставио видљив траг. Покренуо је иницијативу за оснивање Академије наука, Народне библиотеке, а 10. маја 1844. године основао је најстарију музејску установу у Србији - Музеум сербски, односно Народни музеј у Београду.

Од 1959. до данас снимљено је двадеетак по његовим делима: „Лажа и паралажа", „Џандрљиви муж", „Кир Јања", „Родољупци", „Покондирена тиква", „Зла жена", „Љубав, женидба и удадба". 

Изложба „Јован Стерија Поповић (1806-1856)" отворена је 2006. поводом значајног јубилеја - 200 година од рођења великог писца, а за њену реализацију коришћена је грађа из целе земље и великог броја културних институција и позоришта.


Приредила: Јелена Виденовић

понедељак, 25. новембар 2024.
6° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње