Замислите свет без Лијама Галагера

Реч је о искреној, емотивној причи о томе како је један од најутицајнијих рокенрол музичара са висина супернова звезде пао на дно, испуњено пићем, сукобима и горким судским процесима.

У првих пола сата филма, који потписују Гевин Фицџералд и Чарли Лајтнинг, сведоци смо стреловитог пада, од пуних стадиона до напола заинтересоване публике у малим клубовима Манчестера. Но сам и без ичега, без заклона и ослонца, Лијам је ставио буквално све на коцку да би приредио јавности један од највећих повратака у свету музике свих времена.

Када се једна од најарогантнијих рокенрол звезда нађе озбиљно пониженом и усамљеном, без помоћи Ноела, бившег сарадника и, што је још важније, бившег рођеног брата, она се неумитно налази и на путу личног искупљења и процеса сазревања. А то је прича која, без сумње, заслужује да буде испричана. Да ли је то баш овај филм, који представља веома ауторизовано перспективу, на публици је да процени.

Можете бити одушевљени појединачном или колективном харизмом Галагерових или не, али не можете остати слепи на једностраност са којом је филм снимљен. Ноел је одбио да одобри права за било коју од песама које је написао за „Оејзис“, а публика је остала ускраћена и за њихове заједничке интервјуе, који су сами по себи јединствена уметничка форма.

Остаје нам тако само Лијам, који као да је сав сачињен од ране која још крвари. Филм инсистира на преокрету у животном стилу и ставу који уклања све препреке на путу ка успеху. Он поново стиже до првог места на листама у Великој Британији, обожаваоци у Буенос Аиресу проглашавају га за бога, чак га и продуценти убеђују да је један од највећих.

Но стварни статус Лијамове обновљене каријере мало је сложенији – негде дубоко у себи он зна да никада више неће пунити стадионе. А та несигурност је основа читавог филма који покушава да одговори на питање добро познато обичним смртницима – шта сада? Одговор би могао бити – дуго одлаган процес одрастања.