Од тишине до слободног пада – необичан књижевни свет Ен Карсон

Када је секретарица шведске академије позвала да јој саопшти да је добила Нобелову награду за књижевност, Ен Карсон је успела да јој каже да је на Исланду, где слуша ветар.

Ништа чудно, у свом опусу бави се тишином и природом. Описујући личну тугу за братом у прозној песми Срећан Божић од Хегела лирски субјект који пати одлази у дубоки снег да посматра тишину.

„Ен Карсон од почетка руши границе жанрова, прави хибридне жанрове, и то не само у оквиру књижевности, него она руши границе између уметности. Већина њених књига су интермедијални пројекти. Она инсистира на перформансу. Користи оперу, користи плес...“, наводи Ален Бешић, уредник издавачке делатности КЦНС и „Поља“

Њена прва књига поезије одмах је овенчана наградом, а са првом књигом есеја Ерос горко слатки, коју ускоро код нас објављује „Сатурна" издаваштво, запањила је академску заједницу елементима белетристике, а читаоце поезије елементима есејистике у њој.

Позната је и по томе што руши традиционалне форме књиге.

„Па је тако, рецимо, направила књигу Нокс која је израђена у кутији у којој је два метра хартије испресавијане као хармоника, а у ствари је факсимил њене свеске у којој је она радила декупаж, лепила фотографије, писала, просипала чај…“, додаје Бешић.

Ен Карсон каже да читање може да буде слободног пада. Што ћемо за десетак дана бити у прилици и да видимо када „Поља“ објаве Плутање.

„Која се налазе у једној пластичној кутији и унутра је 22 свешчице, посебне, које нису повезане ни тематски, ни жанровски и које се могу читати различитим распоредом“, објашњава Ален Бешић.

Својим константним истраживањем нобеловка Ен Карсон показује нам шта књижевност уопште може да буде.