Шипка: У лику Нермина Падежа сажет бесмисао настанка садашњих језика на простору бивше СФРЈ

У току је други по реду избор „Српска реч године“, који организују Филолошко друштво „Речи“ и часопис „Новоречје“. Још траје предлагање речи, а победници ће бити проглашени крајем године. 

„Бирају се: реч године – то је реч, без обзира да ли је нова или постојећа, која је обележила годину. Нова реч је реч која је почела да се чешће употребљава, која је сада испливала на површину. Трећа категорија је 'лажиреч', ради се о речи којом се настоји нешто прикрити, којом се манипулише у датом друштвеном контексту“, каже професор славистике на Државном универзитету Аризона Данко Шипка, један од иницијатора акције и члан жирија који одлучује о речима. 

Према речима професоре Шипке, конкурс је дескриптивни, а не нормативни. „Мислим да су ови избори важни, јер језик садржи оно чим је заокупљена заједница, одражава културу, јер језик је новчић на чијој је једној страни сам језик, а на другој култура којој тај језик служи“, појашњава Шипка. 

Професор др Нермин Падеж "сажео сав бесмисао настанка садашњих језика"

Жири који ће одлучивати о речима ове године је проширен – уз професоре, сада су ту и новинари, лектор РТС-а (мада он јесте професор српског језика), али и личности из света популарне културе као што је Неле Карајлић. 

На питање да ли се Неле „квалификовао“ за члана жирија јер је својевремено осмислио лик професора Нермина Падежа, професор Шипка, уз подсећање да је и Неле студирао филологију, оцењује да је поменути спот „сажео сав бесмисао настанка садашњих језика и исказао оно што сваки озбиљан лингвиста, али и сваки говорник језика зна“. 

Из америчке перспективе професора Шипке, на Балкану – највише рачуна о свом језику воде Словенци, који издају и приручнике и њихова брига о матерњем језику даје резултате. „Код нас је болан заостатак и треба да учимо од Словенаца како се стварају и одржавају језички ресурси“, каже Шипка. 

Подсећа и на једну занимљиву чињеницу у Сједињеним Америчким Државама: „Постоји правило да морате да положите енглески, да бисте завршили било који факултет, просто морате бити функционлано писмени“, наводи Шипка. 

"Холивудизација" и геополитика у избору учења страних језика међу америчким студентима

Избор језика је „холивудизован“, каже професор, одговарајући на питање за које стране језике се амерички студенти најчешће опредељују.
„Код мене на факултету то су корејски и јапански, због К-попа и манга и анима стрипова“, наводи Шипка, уз појашњење да утичу на избор и
геополитичке прилике, јер „сви они језици где САД имају стратешко ангажовање су тражени; са добрим знањем тих језика може се наћи добро плаћен посао у америчким државним  службама“. 

Српски језик није „мали језик“, ако посматрамо интересовање студената у иностранству, каже професор славистике на Државном универзитету Аризона Данко Шипка.

Иако се српски не проучава одвојено, него као тзв. БХС (бошњачко-хрватско-српски, прим.Д.И.) језик, професор каже да је интересовање
студената „стабилно“. 

„Имамо на првој години редовно између 10 и 20 студената, а на другој између пет и десет. То је много мање него што има нпр. руски, где је у просеку сто студената на првој години, али опет много више него што има чешки, који се у ствари скоро нигде и не предаје“, наводи Шипка.