Жив печен – Језикофил: Марк Твен и седам патуљака нису више политички коректни
Гости подкаста Жив печен, лингвисти Слободан Новокмет, Марина Николић и Светлана Слијепчевић Бјеливук са Института за српски језик и уредници и покретачи сајта Језикофил, говорили су о разлозима за покретање сајта, о конкурсима за избор речи године, о Речнику САНУ, о политичкој коректности у језику.
Лингвисти су на почетку истакли да су се одлучили за сајт јер је простор популарне линвистике непокривен.
„Било је врло мало савремених, научнопопуларних садржаја који су могли да попуне простор свакодневне лингвистике и недоумица. Осетили смо да је потребан сајт тог типа да решава такве врсте недоумица”, нагласио је Слободан Новокмет.
Рекао је да су желели да читаоцима приближе и теме којима се Институт за српски језик бави, као што су историја језика, савремени српски језик, лексикографија.
Хтели су да лингвистичке теме представе на научнопопуларан начин, а институције би требало помажу неформалан начин бављења језиком.
Марина Николић је додала да им се људи обраћају свакодневно:
„Јављају се чак и колеге, запослени у медијима, лектори. То је и на нашу корист како бисмо пратили која су спорна места у језику, да ли преовладавају језичке предрасуде или важна нормативна питања.”
Светлана Слијепчевић Бјеливук је истакла да се нарочито у време пандемије видело којом брзином се језик мења:
„У том периоду смо доста сарађивали с новинарима, уредницима, али и са осталима који су заинтересовани за језичка питања, то је било време не само здравствене пандемије већ и пандемије нових речи и конструкција.”
О преименовању коронавируса
Лингвиста Слијепчевић Бјеливук је подсетила и на одлуку Одбора за стандардизацију из 2020. да се коронавирус преименује у вирус корона:
„То је одлука с којом ми као уредници сајта нисмо сагласни. Коронавируси су група вируса и онако како су назване све друге групе вируса сматрала сам да треба да буде критеријум, али касније се сегмент корона значењски осамосталио.”
Противнике вакцинације није требало назвати антиваксерима, додала је Николићева, али то су медији проширили, па су говорници преузели.
Избор речи године
Лингвиста Новокмет је нагласио да је у Србији ове године први пут организован званичнији избор за нову реч године:
„Избор је спровело Филолошко друштво 'Речи', које издаје часопис 'Новоречје'. Један од основних критеријума за избор речи године је да се укључи грађанство.”
Додао је да је прво требало сакупити предлоге за реч године, нову реч године и лажиреч – то је реч која замагљује своје значење и служи манипулацији.
„Хрвати мало интензивније раде на томе, имају организованију језичку политику, која мало више нагиње пуризму. Имају конкурсе за нове речи које треба да замене англицизме и сајт 'Боље на хрватском', али то врло често не уђе у језик”, јасан је лингвиста Новокмет.
Шта са Речником српскохрватског језика САНУ
На питање зашто се и даље издаје речник непостојећег језика, Слободан Новокмет је рекао да „Институт за српски језик ради на Речнику већ дуго, тешко је мењати назив након две трећине урађеног посла. Грађа обухвата цео простор штокавског наречја, а тадашњи назив језика јесте одраз тадашње геополитичке ситуације. Видећемо да ли ће доћи до промена, о томе се размишља”.
Лингвисти су говорили и о политичкој коректности у језику, па је Марина Николић истакла да су „Цигани и црнци некада били део српског језичког система, али данас се он издиференцирао.
Слободан Новокмет је подсетио да у свету више није прихватљив назив „Снежана и седам патуљака”, већ само „Снежана”, да некога не би увредили, и да су дела Марка Твена пуна термина који се данас могу сматрати расистичким.
Коментари