Песме Чика Јове Змаја налазе пут до деце и 190 година након његовог рођења

Уз песме Јована Јовановића Змаја одрастале су генерације. Времена су се променила, али упркос доминацији мобилних телефона, књиге творца поезије за децу и даље су неизоставан део сваке кућне библиотеке.

„Чика Јова Змај је био и остао змај српског песништва за децу, а његове песме веома важан део културне баштине. Језик његових песама јесте архаичан донекле за данашњу децу, али уједно је и врло једноставан, непретенциозан, испуњен топлином, директно се обраћа деци, у својим песмама нуди им пуно знања, маште и обрађује веома важне универзалне теме. Тако да уз нашу помоћ и уз помоћ родитеља, Змај и даље живи“, истакла је Јасна Бркић из Библиотеке града Београда гостујући у Јутарњем програму РТС-а.

Деца се и у школи сусрећу са делима овог српског великана. Кроз лектиру у првом разреду чита се барем неколико песама и у предшколским установама малишани уче његове песме.

Иако су теме које Змај орађује у песмама универзалне, млађа деца их најчешће не разумеју при првом читању, али када крене се о томе са њима поразговара, онда схвате и лепе поуке које се могу извући из тих песама.

Дечје одељење Библиотеке града Београда носи име Чика Јове Змаја и налази се у Змај Јовиној улици. Две полице у библиотеци испуњене су његовим збиркама песама за децу, а део Змајевог стваралаштва налази се и у библиотеци за одрасле.

Јасна Бркић наглашава да данашња деца највише воле стриповану, богато илустровану дневничку литературу којом се, како наводи, најдиректније комуницира са малишанима и где се деца могу идентификовати с главним јунацима. Такве књиге имају библиотерапеутско дејство зато што главни јунаци пролазе кроз муке кроз које пролазе многа деца.

Када је време за први сусрет са књигом

Стручњаци кажу да је прави моменат за сусрет са првим књигама још док је беба у стомаку, да родитељи тада треба да почну да упознају дете с читањем. Посета библиотеци предвиђена је нешто касније.

„Најбоље негде око старости од годину дана зато што имамо књижице и сликовнице малог формата, тврдих корица, лепо илустроване са основним појмовима“, објашњава гошћа Јутарњег програма додајући да звучне књижице, које су управо намењене бебама, служе да се деца поиграју њима, да их премећу по рукама и спознају свет и кроз књиге.

Најмлађи чланови Библиотеке града Београда су у просеку трогодишњаци, али због брзог темпа савременог живота, све мање времена можемо да издвојимо за књиге и читање.

„Родитељи немају довољно времена да одведу децу у библиотеку, а понекад кад их доведу, онда су у великој журби и убрзавају дете, и то је посебна бол за нас библиотекаре, јер знамо колико је важно да дете борави у простору библиотеке, а не само да циљано оде по одређену књигу, већ да има време и простор за истраживање“, указала је Јасна Бркић.

Према њеним речима, читање је активност која стимулише децу на разне начине: „Поред оних очигледних да развија вокабулар и да распламсава машту, читање развија и емоционалну интелигенцију и подстиче когнитивни развој, моралну осетљивост, емпатију. Тако на разне начине помаже деци да буду и функционално писмена и да критички промишљају“.

Подстицајно читање код деце мора кренути из породице. Родитељи треба да буду свесни да они имају највећи утицај на децу, да сопственим примером могу највише утицати на будуће навике малишана.