Руски трагови у Београду – где се све у Београду чува руско наслеђе

У Библиотеци града Београда отворена је мултимедијална изложба „Руско културно наслеђе у Београду", која кроз фотографије и пратеће текстове представља најзначајније трагове руског историјског и културног наслеђа у нашој престоници.

Споменик Пушкину налази се у парку Ћирила и Методија, у Београду. Дело је руског вајара Кузњецова Муромског и поклон је Савеза књижевника Русије и Руске Федерације граду Београду.

Споменик последњем цару Русије, Николају Другом Романову налази се у Улици краља Милана, на месту на коме се некада налазила амбасада Царевине Русије.

На изложби „Руско културно наслеђе у Београду", поред споменика представљена су и меморијална места, сакрални објекти, знамените личности и локалитети који сведоче о вишевековним историјским и културним везама Србије и Русије.

„Имамо споменик Краснову који је генерално пројектовао највећи број здања у Републици Србији. Затим имао Руску Цркву поред Цркве Светог Марка, поред које људи често прођу а можда и не знају да је руска и да је ту сахрањен један од генерала, Врангел. Читаво једно спомен обележје на Новом гробљу у Београду где је сахрањено хиљаде и хиљаде руских војника који су бранили Београд током ослободилачке борбе“, објашњава Љиљана Михајловић из Центра Руског географског друштва у Србији.

Чувени руски архитекта Николај Краснов између осталог направио је фонтану у Соби шапата или Ружичастом салону у Двору на Дедињу. Жубор воде из фонтане стварао је звучну завесу, па тако нико није могао да чује шта краљ Александар прича.

Изложба је део пројекта „Идентификација, проучавање и очување руског историјског и културног наслеђа у Београду", који реализује Центар Руског географског друштва у Србији уз подршку Фонда „Руски свет“.

„Млади треба да знају шта је некада било да би знали како и у ком смеру да наставе. Саставни део те изложбе, осим прелепих фотографија, укључује и кју-ар кодове управо због те млађе пополације која је све више у дигиталном свету и којима је потребно да нешто виде дигитално, како би обратили пажњу да се то у реалном простору налази“, додаје Михајловићева.

Центар Руског географског друштва у Србији основан је 2015. и до сада је организовао више од 100 изложби фотографија, бројне промоције, филмске пројекције и друге културне програме у Србији и региону.

Прво издање Лекскона руског културног наслеђа на српском и руском језику добило је престижну награду „Златни витез" од председника Владимира Путина.

Изложба „Руско културно наслеђе у Београду" отворена је до 30. августа у Библиотеци града Београда.