ЖИВ ПЕЧЕН
Сумља или сумња, шта је исправно по Вуку Караџићу
У новој рубрици о језику „Жив печен” читаоци Интернет портала РТС-а моћи ће да прочитају понешто о језичким недоумицама, грешкама, нелогичностима у свакодневној комуникацији. Нама је лако, увек питамо лекторе и језичке редакторе РТС-а, који ће нас овде убудуће информисати о пореклу и значењу неких речи и израза, граматичким правилима, занимљивостима у језику и актуелним језичким темама. У тексту који следи лектор РТС-а Александар Петровић пита: Уколико сумљате уместо да сумњате, можете ли се позвати на први српски речник као доказ да сте писмени?
Вук Караџић је у првом издању Рјечника избегавао књишке изразе док је оберучке прихватао живу реч из народа, па су се ту нашли сумља и тавњети а не сумња и тамњети, нема чак ни воћњака, само вотњака.
НАРОДНИ РЈЕЧНИК. Језик Вука Караџића стар је скоро два века, а основе реформи поставио је још у Српском рјечнику 1814. године. Од тада до данас у језику је доста мењано и кориговано, тако да је наш стандардни језик у много чему другачији од Вуковог.
Данас би се неки припадник млађе генерације изненадио када би узео у руке Рјечник из 1814. – све врви од дијалеката.
У питању је први српски речник посвећен народном језику па отуда толики његов значај у српској култури. У њему су дате основе реформе књижевног језика, на место славеносрпског дошао је нови језички идиом са базом на народним говорима.
У ПОЧЕТКУ ЈЕ СУМЉАО. Сем сумље којој је био приврженији у првом издању Рјечника, из старог језика х је замењено и то често са в, па је и данас остало да нас уво боли за све и свашта, не и некада једино правилно ухо, или је х било испуштено, примера колико оћеш: леб, лебац, леба… или све са љ.
И још: ора, снаа, сирома… A ф није наше па је Вук уклонио страно тело, у Рјечнику уместо фалинке пише валинка.
Баш је желео да се чује народ, па је уместо бдења писао дење, пчела му је чела а пшеница шеница.
Тамница је постала тавница, много је млого.
Можемо наћи и тицу, трпљети, овијех. Вук употребљава узбити у значењу сузбити, окрчити место прокрчити, обладати наместо правилног овладати...
МИ И ДАЉЕ СУМЉАМО. Од почетка се, међутим, видело да није имало много смисла узимати за речник грађу искључиво из народних говора.
То је Вук исправио у другом издању Рјечника (1852), које је с једне стране обогатио с више речи, а с друге уклонио неке облике поцрпене из народних говора.
У издању из 1852, код одреднице сумља Вук упућује на правилну - сумњу. А како је данас?
„Европа сумља на Америку?”, па „Сумља се да је возач Хитне помоћи полно узнемиравао пацијенткињу”, онда „Од стране тужилаштва први се сумља за злоупотребу дужности или службеног положаја...”
Вук се исправио, али народ није!
У све сумљамо сем да је сумља погрешна. Можда смо присталице раних радова Вука Караџића или је у питању колективно несвесно, или...
Коментари