Чудесни џез, а међу слушаоцима агенти Штазија
Луј Армстронг је пре скоро шездесет година имао турнеју у Источној Немачкој. Политичка позадина приче сада је тема једне нове изложбе.
У марту 1965. је Луј Армстронг имао серију концерата у Немачкој Демократској Републици (ДДР). Био је то изазов чак и за суперстара џез-музике – ваљало је за девет дана наступити седамнаест пута у пет градова.
Турнеју, на којој је Армстронг свирао са својим бендом All Stars, чуло је око 45.000 источних Немаца.
Политичка позадина турнеје створила је од ње „изванредни и амбивалентни“ догађај, каже Паола Малаваси, једна од кураторки нове изложбе која се враћа на Армстронгове концерте у ДДР-у.
Турнеја носи назив I've Seen the Wall („Видео сам зид“), и постављена је у Дас Минску, музеју у Потсдаму, граду надомак Берлина који је некада био у ДДР.
Комунисти неодлучни у вези са џезом
У време турнеје Берлински зид је још био свежа грађевина којом је совјетски сателит ДДР покушавао да спречи бекство грађана на Запад.
Режимска Јединствена социјалистичка партија Немачке се педесетих и шездесетих посебно противила популарној музици, заправо свим манифестацијама које промовишу западни „нихилизам“ и „порнографске“ вредности.
На џез се често гледало испод ока. Наводно је лидер ДДР Валтер Улбрихт једном џез описао као „мајмунску музику империјализма“. Али, став није био баш најјаснији – неки високи комунистички функционери видели су џез и као „народну музику“ због афроамеричких корена.
На крају је Армстронга позвала државна Немачка агенција за уметнике – моћна институција која је имала и улогу цензора. Само они су могли да одобре ко ће доћи да свира у ДДР, или који домаћи бенд и певач сме да наступи у иностранству.
Турнеју су пратиле политичке говоранције. Шеф поменуте агенције Ернст Цилке хвалио је Армстронгов долазак као симбол мира и социјализма, фешту радничке класе и пријатељства између народа.
С друге стране, и Сједињене Државе су имале рачуна да џез музичари наступају у земљама Источног блока као „амбасадори добре воље“.
Власти у Источном Берлину допустиле су да Армстронг наступа у халама у које стаје две до три хиљаде људи. Но, злогласна тајна полиција Штази отворила је четворе очи, због бојазни да би у публици могли да никну нереди или протест против државе.
Турнеја је дала замајац џез сцени у Источној Немачкој, а тај музички израз слављен је као слободарски.
Једно политичко питање
Наслов изложбе подсећа на изјаву великог музичара на једној конференцији за штампу у Источном Берлину. Један западнонемачки новинар, који се тамо нашао, питао је Армстронга о Берлинском зиду који дели град.
Овај се двоумио да ли да избегне одговор. „Видео сам Зид… и не бринем за Зид… бринем за људе у публици пред којима ћу сутра свирати!“, рекао је Армстронг. „Не могу да кажем оно што желим да кажем, али ако ме разумете, заборавите на сва остала с*ања.“
Преводилац се ту унервозио – и није превео део у којем Армстронг признаје да се уздржава да каже шта стварно мисли о Зиду. Уместо тога, преводилац је рекао да је певач користио „јаке речи“ и да је позвао да фокус буде на музици.
Цилке, директор државне агенције, брзо се умешао да прекине тему: „Како год, занимљиво је да једино политичко питање ове врсте не долази од нас него од једног западног медија. Одушевљени смо што то видимо.“
Али и питања источнонемачких новинара су сва била политичка – о ситуацији у Америци. Наиме, док Армстронг свира близу Зида, у Алабами траје марш црнаца који захтевају право гласа.
Друкчији активизам
Свега пола године раније је Мартин Лутер Кинг, лидер покрета за права црнаца, држао политичке говоре у Западном и Источном Берлину, заговарајући помирење.
Кингове алузије да је подела Немачке слична подели у америчком друштву чиниле су званичнике у Вашингтону нервозним. Совјетски Савез и ДДР су стално истицали да је дискриминација црнаца доказ пропасти америчког друштва. Источни Немци снажно су подржавали амерички покрет за грађанска права.
Упитан о томе, Армстронг је у Источном Берлину рекао да доприноси тако што свира свуда у САД, повезује се и са белим љубитељима џеза – чак и на југу земље, где је још важила расна сегрегација. „То је мој мали допринос. Неки од активиста то не раде, али ја радим.“
Многи афроамерички активисти су у то време критиковали Армстронга јер као један од најпопуларнијих црнаца у Америци наводно не ради довољно у борби против дискриминације. Како каже куратор изложбе Џејсон Моран, касније су сви морали да признају да је Армстронгов активизам био друкчији и софистициранији.
За Морана је Армстронг, као једна од првих црних суперзвезда у САД и свету, „налазио начин да продре тамо где активисти са улица нису могли“.
Изложба „Видео сам зид“ у Потсдаму отворена је до почетка фебруара.
Коментари