Мудрост почиње питањем – да ли је за слушање потребна храброст

„Мудрост почиње питањем“, а у том питању су скривена нова питања и намере. Да постављамо питање да бисмо некога оснажили или збунили? Или да бисмо решили проблем, можда поларизовали мњење? Да ли смо спремни да слушамо другога или нам је циљ да захтевамо нешто?

Поглед на Исток, поглед на Запад, да не заборавимо Север и Југ, чини се да су врло слични као ретко када у последњих осамдесет година. Подељеност на оне који су с нама или су против нас, који деле наше мишљење, које је без дилеме једино исправно, и на оне који имају другачије мишљење које се у потпуности одбацује, постала је реалност без граница!

O tempora o mores!

Велики Јован Јовановић Змај је веровао: „Знање је снага, знање је моћ, учите децу дан и ноћ.“ Како до знања? Може ли се без учења?

У времену када дванаест часова представља дуги рок, а време реаговања на вест се мери десетинама секунди, има ли учења, може ли бити знања? Нажалост, последица има увек, често са незаустављивим дејством и немогућношћу поништења! Да ли су у питању лични, државни или међудржавни проблеми, процес је сличан, а исход често трагичан (од раскида до рата)!

Сократ је пре 25 векова спознао „Знам да ништа не знам“, Мишел де Монтања је пре пет векова био у дилеми „Шта знам?“. Чини се да смо у 21. веку, на необјашњив начин, дошли до „апсолутне истине“. Истине „моје друштвене мреже или медија!“.

Од Хладног рата до „Краја историје“ (Фукојама) са зачином „Сукоба цивилизација“ (Хантингтон) до новог светског поретка (Џорџ Х. В. Буш), до Кине на „централном месту у свету“ (Си Ђинпинг), ту смо – где смо! Подељени, посвађани, депресивни, агресивни, песимистични, подложни манипулацији вероватно као никада раније!

Quo vadis?

Недавно, док сам причала са комшиницом, на различите теме о животу, проблемима, подељености и страховима, признала ми је да смо нас две изузетно храбре јер смо се упустиле у разговор о осетљивим темама! Храбре јер смо спремне да послушамо шта свака мисли и зашто тако мисли! И да ослушнемо и наслутимо у различитостима, наговештај смисла постојања! Да ли је уопште могуће другачије? Да ли може без дијалога до решења? Да ли може без признања да увек има нешто о чему не знамо све, а друга особа можда баш то зна, а да не зна оно што ми знамо? Да ли може без искрене жеље да се нађе спасоносни излаз са путa који нас води у хадове неизмерних дубина, и температуре далеко више од ове године забележених?

Per aspera ad astra!

Недавно, Наса је са свима нама поделила магичне фотографије свемира са свог најмоћнијег веб-телескопа који је послат у васиону у трагању за почетком, а можда и будућношћу! И ту пред нама са Истока и Запада и не заборављамо, Севера и Југа, светлост звезда и галаксија које су постојале пре 13 милијарди година! Од великог праска до сазнања да се универзум стално шири, а да се велики прасак није догодио у једном тренутку и на једном месту, јер универзум нема центар већ је настајао на различитим местима!

Поглед нам досеже све даље у непрегледни универзум, враћајући нас до Сократове мудрости и дајући нам наду на повратак разговора и с онима с којима се не слажемо, и веровања у е pluribus unum.