Живот Тита и Југославије кроз објектив Стевана Крагујевића

Чак 130.000 Титових фотографија сместило се у 2.500 албума. И све то чува се фото-депоу Музеја Југославије.

„Ми имамо отприлике неких 13 фотографских целина нешто од тога је наслеђен фонд из Музеја револуције, из историјско-меморијалног фонда, а нешто су заправо нове аквизиције. Процењујемо да негде сигурно имамо преко милион фотографија и негатива у нашем фонду“, каже Марија Васиљевић, кустоскиња Музеја Југославије.

Фотографије чувају сећања на деценије живота у Југославији, али и неизоставна сведочанства о животу и раду Јосипа Броза.

У овој необичној фото-збирци налазе се десетине фото-албума само са Титових путовања, и то од 1947. до 1980. године. Овде се налазе његове фотографије посета Куби, Индији, Јапану, Совјетском савезу, Америци.

Нови легати и грађа овде непрестано пристижу. Један од последњих је Стевана Крагујевића – једног од најзначајнијих нофото-репортера.

„Пратио је углавном политичке догађаје, доласке страних делегација, страних државника, председника, монарха, али и свечаности које су организоване поводом дана младости. У легату Стевана Крагујевића се могу наћи и фотографије које сведоче о животу у Југославији, о културном, спортском животу, дакле нешто што је невезано за саму личност. Што на неки начин говори о тим силним политичким, културним активностима, у периоду од 50-их до 80-их година када је он пратио активности Јосипа Броза Тита, али и различите друштвено-политичке и културне догађаје“, наводи Радован Цукић, виши кустос Музеја Југославије.

Тито је имао четири фотографа, један од њих био је и Мирко Ловрић чији легат је такође завештан овој институцији.

„Тај легат чине три целине, једна је везана за његов уметнички рад, једна је везана за његов рад у фото-служби при кабинету Јосипа Броза Тита и једна је везана за комерцијалније пројекте. Поред фотографија, поред негатива, налази се и прес клипинг, каталози, преписка, као и уговори које је чувао тако да можемо рећи да смо добили једну систематичну архиву уметника“, објашњава Марија Васиљевић.

Кустоси кажу да сазнају нове ствари не само о Титу већ и о уметницима који су га фотографисали.

„Оно што ми је заправо најфасцинантније јесте како је сама фото-служба била организована. И они нису само фотографисали и развијали филмове, већ су правили и комплете фотографија за државнике, тако да када се неки државник из посете југославији враћао у своју земљу он би вцећ на крају путовања добијао један фото-албум, као поклон из Југославије“, истиче кустоскиња.

Хиљаде ових фотографија тек чекају да буду представљене јавности. И тај тренутак се ближи јер је процес дигитализације у Музеју после десет година, поприлично одмакао.