Није све на интернету, много више је у архивима

Обично приватну архиву чувамо у посебним кутијама и фасциклама. У њима се налази све, од старих фотографија, до важних докумената. Државни архиви, али и архиви медија чувају сећања свих нас из времена пре компјутера.

Записи са седница министарског савета, преписке настале у време Карађорђа и династије Обреновић, телеграм којим је Аустроугарска објавила рат Србији, али и пописи становништва захваљујући којим можемо да сазнамо о својим коренима - само је део блага које чува зграда Државног архива Србије, стара скоро један век.

„Један од најстаријих докумената које чувамо је Дечанска повеља из 1330. године. То је дакле документ, као што рекох, настао у 14. веку, који се исто тако чува у посебним условима и код нас се налази, да кажем, прва та верзија Дечанске повеље. То је један пергаментни свитак дужине преко пет метара, тачно пет метара и 20 центиметара и ширине 39 центиментара“, наглашава Душан Гутеша из Државног архива Србије.

Са архивском грађом мора пажљиво, може се дирати само специјалним рукавицама, а ако се неки документ оштети, лечи се у лабораторији за рестаурацију.

„Архивска грађа пре свега смештена је у одговарајуће кутије. У депоима где се чува, врло је важно водити о микролиматским условима, пре свега ту мислим на температуру, на влажност ваздуха и слично. И оно што је свакако вид заштите то је и микрофилмовање, односно дигитализација архивске грађе“, објашњава Гутеша.

У Државном архиву Србије се тренутно налази око 14 километара архивске грађе. Међу њима је и Сретењски устав, први устав Кнежевине Србије из 1835. године.

Како се долазило до података пре интернета

Пре интернета, новинари су тражили информације о некоме или неком догађају у архивама новинских кућа. Своје благо већ 77 година негује документација Борбе и ту се може
пронаћи све што на Гуглу нема. Овде се чувају укоричени месечни комплети дневних издања Борбе, Времена, Вечерњих новости, Спорта. Али и периодичне штампе као што је некада био дечији лист Кекец.

„Већина наших корисника с обзиром на то да је ово заиста корисно за истраживачко новинарство управо јесу колеге новинари из других медијских кућа, али и многи други. Грађани, рецимо који пишу књиге, или монографије. Тако да приступ је слободан свима. Дакле, сви заинтересовани који мисле да могу да пронађу нешто овде, а што сигурно не могу да пронађу на Гуглу. Ја увек волим да кажем да је ово наш Гугл“, истиче Елена Стојановић из Новинске документације Борбе.

„РТС-ов Гугл“ је Програмски архив са више од 210 хиљада сати програма, историјских и спортских догађаја, филмова, серија, емисија. Ту су материјали који се нигде другде не могу пронаћи.

Историју пишу и медији, а ови архиви чувају сећања из времена пре компјутера. Доступни су свима који имају стрпљења да по њима прекопавају.