Весна Голдсворти: Нема животног мота, морате се стално мењати и прилагођавати

У Скупштини Града Београда, Весна Голдсворти је пре 42 године, као матуранткиња, примила Октобарску награду, а сада јој је на истом месту уручена награда „Момо Капор“ за књигу Гвоздена завеса.

„Момо Капор је писац моје младости. Седамдесетих година, она велика библиотека 'Хит', па његови романи, сваке две-три године, оне дивне девојке са именима од три слова – Уна, Ана, Зое – све сам то читала, и све те примерке књига имам овде у Београду“, наводи прва добитница награде која носи име познатог писца.

Наглашава да с обзиром на то да је „феминискиња старог кова“, воли што је прва жена којој је уручено ово признање.

„Прошле године сам примљена у Краљевско књижевно друштво, и ту су рекли, прва Српкиња. А ја сам рекла и први Србин“, напомиње Голдсворти.

У роману Гвоздена завеса налази се љубавна прича ћерке високог члана комунистичке партије, типичне представнице социјалистичке принцезе, која ће се заљубити у песника из Енглеске, и побећи из своје земље.

„Љубавна прича је помало ироничан наслов. Ја већ дуго мислим да су најбољи они романи који о политици причају кроз један лични однос. То је Доктор Живаго, то је Кундерина Неподношљива лакоћа постојања, па чак и Прохујало са вихором. Мени је то била идеја, да кроз однос двоје људи, испричам једну велику и важну причу, о два пола Европе, о два контраста – Исток и Запад“, наглашава књижевница.

Главна јунакиња, привилегована „црвена принцеза“ из земље источног блока, из света личног богатства, али мањка слободе, прелази у свет са много слободе, али мање личног богатства.

„Управо је то неко сажимање саме сржи романа“, сматра Голдсворти, „Мени је било стало, јер ја сам писац који се већ деценијама бави стереотипима, да преокренем стереотип. Очекивало се да она долази из сиромашнијег дела Европе, а заправо је имала све привилегије, а долази у једну сиромашну, боемску, песничку Енглеску. Значи, ако имате неке предрасуде о истоку и западу, ова књига све то руши“, напомиње Голдсворти.

Роман Гвоздена завеса проглашен је за Књигу дана у Гардијану, Књигу месеца у Тајмсу и Књигу године у Индепенденту, иако је тек почетак године. Списатељица сматра да је томе допринело и то што је због тренутне ситуације у Европи књига јако актуелна.

„Ја сам предвидела неке политичке и историјске контексте, али баш овако како се они развијају, заиста нисам“, признаје ауторка.

Пишући своје мемоарско дело Чернобиљске јагоде, негде 2005. године, закључила је да ће јој требати доста времена да се у свом списатељском раду поново врати Србији и Београду као теми, већ је желела да пише о Лондону.

„Хтела сам да један буде непосредно после Другог светског рата, један да буде осамдесетих, у време када сам ја стигла у Лондон, а један савремен. Значи, ту једну трилогију сам писала, али преко реда. Почела сам са савременом, па послератном, и тек на крају време које ја знам. И тек са овом трећом књигом сам написала причу која није интертекстуална, везана за друге књиге. А у сва три романа, јунаци су источни Европљани у Лондону“, подсећа књижевница.

Као професор креативног писања и енглеске књижевности на Универзитету у Енглеској, своје студенте покушава да подучи како је роман тешко написати, а све теже објавити и да је то четири или пет година живота које сте уложили у неки пројекат, за који не знате да ли ће бити успешан.

„Врло је важно одабрати тему која ће вам нешто дати, чак и да подухват не успе“, напомиње саговорница Марије Миљевић Рајшић.

На крају, Весна Голдсворти истиче да је њен животни мото сажет у реченици Оскара Вајлда, „Златно правило је, да не постоји златно правило“.

„Не постоји животни мото, већ се стално морате мењати и прилагођавати. Нема мотâ, има путовања и има прилагођавања“.